Karpatima pripadaju neke od najvećih nefragmentisanih i najočuvanijih šuma u Evropi, sa bogatim biodiverzitetom i prisustvom glavnih evropskih predatora — medveda, vukova i risa. U Rumuniji, od 2005. godine, restitucija nacionalizovanih šuma pokrenula je talas ilegalnih seča koje su ugrozile integritet karpatskog ekosistema. Kao odgovor na to, 2009. godine je osnovana Fondacija Konzervacija Karpatija (FCC), čiji je cilj zaštita i obnova prirodnog bogatstva regiona.

Osnivanje i ciljevi Fondacije

Fondaciju je osnovalo 12 filantropa i zaštitnika prirode, među kojima su ključnu ulogu odigrali biolozi Barbara i Kristof Promberger, nemački istraživači vukova koji su 1990-ih radili u Rumuniji. Šokirani razmerama deforestacije, odlučili su da pokrenu inicijativu za kupovinu i zaštitu šumskog zemljišta. Njihov krajnji cilj je stvaranje najvećeg nacionalnog parka u Evropi, veličine oko 250.000 hektara, u području planina Fagaraš, Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj i planine Leaota.

FCC nastoji da vrati zemljišta u javno vlasništvo nakon uspostavljanja trajne zaštite, stvarajući rezervat divljine svetske klase – evropski pandan američkom Jeloustounu. Fondacija želi da pokaže da očuvanje prirode i ekonomski razvoj mogu da idu ruku pod ruku, posebno kroz održivu, lokalno vođenu ekonomiju.

Vizija FCC-a je stvaranje velikog, funkcionalnog ekosistema koji podržava stabilne populacije velikih mesoždera i omogućava nesmetane prirodne procese. Fondacija teži da ovaj novi nacionalni park postane evropski simbol za očuvanje prirode i model održivog razvoja. Rad organizacije podrazumeva očuvanje i obnovu karpatskih ekosistema kroz sticanje, zaštitu i upravljanje šumama i travnjacima – sve u korist biodiverziteta i lokalnog stanovništva. FCC želi da poveže ekologiju i ekonomiju kroz “zelenu konverziju” – prelazak zajednica sa šumarstva na turizam i poljoprivredu malog obima.

Pionirska privatna inicijativa

Rad fondacije predstavlja prvu privatnu inicijativu te vrste u Evropi. FCC je do sada otkupila više od 28.000 hektara šuma i stavila ih pod potpunu zaštitu. Osim kupovine zemljišta, zakupili su i više lovišta da bi ograničili komercijalni lov i preusmerili ga u službu upravljanja konfliktima između ljudi i životinja. Barbara i Kristof Promberger osvojili su najvažniju nemačku medijsku nagradu “Bambi” za zaštitu klime i prirode, čime je međunarodno prepoznat njihov doprinos očuvanju Karpata.

Faze projekta

Projekat FCC-a realizuje se u dve glavne faze:

1. Prva faza obuhvatala je kupovinu zemljišta, renaturalizaciju uništenih područja i reintrodukciju nestalih vrsta, poput evropskog bizona (Bison bonasus) i dabra (Castor fiber). Zajedno sa planovima za povratak lešinara, ovi koraci doprinose potpunijem ekosistemu.
2. Druga faza fokusira se na socijalno-ekonomsku regeneraciju susednih zajednica i izgradnju poverenja među lokalnim stanovništvom. Fondacija zapošljava preko 150 ljudi, uglavnom iz lokalnih sela, što im omogućava da postanu ambasadori projekta u svojim sredinama.

Izazovi i strategije

Jedan od najvećih izazova jeste nepoverenje lokalnog stanovništva prema eksternim inicijativama. Mnogi se plaše ograničenja prava svojine, gubitka pristupa drvetu za ogrev ili stranog uticaja. Fondacija zato vodi hiljade ličnih razgovora, ali i programe obrazovanja u školama, pokazne turističke ture i susrete sa zajednicama iz drugih nacionalnih parkova.

Barbara naglašava da je cilj podrška od dole (bottom-up) i stvaranje nacionalnog parka kroz uverenje i saradnju, a ne kroz političku prisilu. Takav pristup garantuje dugoročnu održivost projekta i naposletku održivost budućeg nacionalnog parka

Socio-ekonomski aspekti

Turizam je ključni stub nove ekonomije koju FCC razvija. Fondacija promoviše eko-turizam, lokalne proizvode, seoski turizam, kao i sport i kulturne događaje, kako bi povećała prihode stanovnika iz lokalnih zajednica. Time se smanjuje zavisnost od seče šuma, koja koristi samo malom broju ljudi. Većina zajednica ima koristi od čistog okruženja, stabilnih zemljišta i poboljšane infrastrukture. Osim toga, FCC pomaže lokalnim poljoprivrednicima u brendiranju, licenciranju, marketingu i prodaji proizvoda, te podržava lokalne sportske i kulturne inicijative. Fondacija se finansira kombinacijom privatnih donacija, javnih sredstava i korporativnog sponzorstva rumunskih kompanija, čime se obezbeđuje dugoročna finansijska stabilnost.

Upravljanje sukobima sa divljim životinjama

Porast susreta između ljudi i velikih predatora, posebno medveda, navodi FCC da razvije sisteme za brzo reagovanje. Timovi opremljeni dronovima, gumenim mecima i termovizijskim kamerama zaduženi su za rasterivanje životinja i smanjenje štete. Fondacija je formirala i lovno udruženje sa ciljem da kontroliše populacije medveda u ekstremnim slučajevima. Ovaj pristup lokalno stanovništvo vidi pozitivno, jer pruža sistemsku pomoć u kriznim situacijama.

Uloga čuvara prirode

Više od polovine zaposlenih čine čuvari prirode, koji deluju kao ključni faktori u nadzoru divljih životinja, sprovođenju zaštite i ponovnom uvođenju vrsta. Čuvari su lokalni stanovnici, te istovremeno predstavljaju most između fondacije i zajednica. Njihovo prisustvo u selima širi svest o ekološkim vrednostima i gradi poverenje.

Tradicionalno znanje i kulturni aspekt

FCC aktivno koristi i poštuje tradicionalno znanje stočara — njihove metode čuvanja životinja i upravljanja pašnjacima. U Karpatima nikada nije postojala tradicija napuštanja životinja u planinama bez nadzora, pa su psi čuvari, naročito karpatinci, ključni deo sistema. Fondacija razvija programe obuke i uzgoja pasa koji štite stoku i pomažu u smanjenju konflikata sa predatorima. Međutim, zbog smanjenja broja pastira, ove tradicije su ugrožene.

Lekcije i perspektive

Barbara i Kristof ističu da je komunikacija ključ uspeha. U početku, nisu dovoljno ulagali u javno objašnjavanje svojih ciljeva, što je otvorilo prostor za širenje dezinformacija. Danas je komunikacija središnji deo njihove strategije, sa naglaskom na transparentnost i uključivanje svih zainteresovanih strana. Po njihovom mišljenju, budućnost zaštite prirode u Evropi leži u partnerstvu sa lokalnim zajednicama i kombinovanju javnih i privatnih sredstava. Nacionalni park koji se realizuje uz podršku lokalnog stanovništva ima mnogo veće šanse za dugovečnost i uspeh.

Zaključak

Fondacija Konzervacija Karpatija pokazuje kako privatna inicijativa može da preuzme vodeću ulogu u očuvanju prirode. Njihov model spaja ekologiju, društveni napredak i održivu ekonomiju — dok istovremeno čuva jedno od poslednjih prostranstava evropske divljine. Vizija “Evropskog Jeloustona” u južnim rumunskim Karpatima nije samo san o zaštiti prirode, već i nova paradigma suživota između ljudi i prirode, u kojoj lokalne zajednice postaju čuvari ekosistema od globalnog značaja.

Za pisanje teksta korišćen je sadržaj i fotografije sa web sajtova:

• www.carpathia.org
• www.europeanrangers.org

Tekst priredila Dragana Arsić

The post Pionirski rad u očuvanju rumunskih Karpata appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Dragi prijatelji!

Želeli bismo da vas pozovemo da još jednom podržite regionalnu sadnju drveća „Drveće prijateljstva“, koju je pokrenuo Evropski fond za Balkan (EFB) i sprovodi se u tesnoj saradnji sa lokalnim partnerima u svim zemljama regiona od 2020. godine. U četvrtak 27. novembra, istovremenom sadnjom 550 drveća u 11 gradova širom regiona, obeležićemo 6 godina koordinisane regionalne akcije za negovanje solidarnosti i podizanje svesti o zagađenju vazduha. Lokalna akcija će biti realizovana u Sremskim Karlovcima, na potezu od nadvožnjaka prema Dunavu uz trasu puta i pruge, prema novoj zgradi železničke stanice.

Tokom proteklih godina, „Drveće prijateljstva“ je preraslo u aktivnost koja služi kao primer regionalne solidarnosti. Stotine angažovanih građana okupilo se kako bi pokazali regionalnu solidarnost sadeći ovo drveće zajedno, u isto vreme širom regiona. Ove istovremene akcije organizovane su ne samo u prestonicama, već i u manjim gradovima poput Bora, Sremskih Karlovaca, Đakovice, Peći, Smedereva, Kosjerića, Zenice, Tuzle, Kamže. Do sada je ukupno 2700 stabala zasađeno u 15 gradova 6 zemalja našeg regiona, uz učešće 20 lokalnih partnera.

Zagađenje vazduha ostaje jedan od najvećih izazova u našem regionu, ozbiljno utičući na zdravlje i kvalitet života naših građana i doprinoseći alarmantnim stopama plućnih bolesti. Kampanjom „Drveće prijateljstva“ želimo da se podsetimo da promene počinju malim, ali značajnim akcijama. „Zajedničkom sadnjom drveća širom regiona, ne borimo se samo za čistiji vazduh, već negujemo solidarnost, nadu i odgovornost prema generacijama koje dolaze“, objašnjava Veton Zekoli, novi izvršni direktor EFB-a.

Naš cilj je i dalje isti – da nastavimo da pokazujemo da je preuzimanjem individualne odgovornosti i informisanjem javnosti o ozbiljnosti zagađenja vazduha i klimatskih promena moguće napraviti razliku na lokalnom i regionalnom nivou. Zemlje Zapadnog Balkana i dalje prednjače po najgorem kvalitetu vazduha u Evropi. Svi građani regiona su podjednako izloženi smrtonosnim zagađivačima vazduha.

Šesto izdanje „Drveća prijateljstva“ organizuje Evropski fond za Balkan u saradnji sa lokalnim partnerima – Eko forumom iz Zenice, Fondacijom za razvoj i demokratiju iz Sarajeva, Karton Revolution iz Tuzle, Institutom za upravljanje teritorijom životne sredine iz Tirane, Zelenom renesansom iz Peći, Air Care iz Skoplja, KOD-om iz Podgorice, Pokretom Odbranimo šume Fruška gora iz Novog Sada, Pokretom gorana Vojvodine i Udruženjem za razvoj grada iz Bora. Stvaranje zelenih žarišta na mapi regiona, istovremenom sadnjom naših „Drveća prijateljstva“, još jednom će poslati poruku lokalnog delovanja i regionalnog razmišljanja.

Lokalni partneri ove akcije Odbranimo šume Fruške gore i Pokret gorana Vojvodine, učešćem u akciji sadnje šalju i poruku da je neophodno da se sačuvaju postojeće šume u Vojvodini koja je najmanje šumovita regija u Evropi i već sad na razne načine trpi dramatične posledice klimatskih promena.  

I zato je lokalna poruka „Sadimo zajedno nove i sačuvajmo zajedno postojeće šume“!

The post Šest godina Drveća prijateljstva appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Udruženje za zaštitu šuma je u roku podnelo primedbe Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Ovim putem obaveštavamo javnost o njima, sa ciljem da tema ne ostane ispod radara, posebno  imajući u vidu izuzetno turbulentnu društveno-političku situaciju u našoj  državi, kada se prioriteti menjaju na dnevnom nivou, a profiteri u saradnji sa institucijama nesmetano sprovode svoje biznis planove.  

Smatramo da je tema izuzetno važna, jer činjenica da je finansijer izmena privatna kompanija “Wind park Samoš” doo,  stvara opravdanu sumnju da iza svega stoji klijentelizam i korupcija na najvišem nivou. Zašto bi jedna privatna kompanija finansirala izmene prostornih planova opština Kovačica i Alibunar  i Vršačkih planina i Fruške gore ako nema svoj partikularni profitni interes?

I pravno i životno logično pitanje, zar ne?

Dodatnu sumnju da nisu čista posla i da se radi o marifetluku većih razmera, izaziva i činjenica da se ovde umešala i SPC, Eparhija sremska. Svojom voljom ili silom prilika, ostaje pitanje, no to ne menja činjenicu da državni i vojni planeri, planiraju specijalni objekat vojne namene na parceli  Srpske pravoslavne crkve koja joj je vraćena u postupku restitucije. 

U svojim primedbama smo naveli više pravnih neutemeljenosti i kršenja pozitivnih propisa u vezi sa Zakonom o zaštiti prirode i eksplicitno smo se usprotivili izgradnji vojnog objekta na Pavlasovom čotu, jer je on i tačka sa  posebnim simboličkim značenjem za planinare i sve građane, zaljubljenike u Frušku goru. Ovaj vrh je nazvan po osnivaču prvog  Planinarskog društva  Vojvodine Ignjatu Pavlasu i mesto je posebne brige i zaštite koju sprovode zajedno planinari i upravljač Nacionalni park, te samim tim ima i dodatnu ekološku, sociološku, kulturološku i istorijsku vrednost. Ovakve vrednosti  ne smeju biti poništene zbog privatnih interesa privatne kompanije „Wind park Samoš“ doo i drugih skrivenih interesa nevidljivih subjekata.  Radi se raznim subjektima zainteresovanim za izmene PPPPNFG, koje su suštinski protivne javnom interesu i ako su perfidno i fingirano „upakovane“ u interes odbrane zemlje.  Svoje primedbe smo završili sa “molbom”  da se ne usvoji ovaj Nacrt, jer je on isključivo u interesu privatne kompanije „Wind park Samoš“ doo i njihovih partikularnih interesa stvaranja profita.  

U nastavku je ceo tekst primedbi. 

Primedba 1:

U pravnom osnovu se poziva na  Odluku Pokrajinske vlade u kojoj se navodi da se razlog  za izradu i donošenje Izmena i dopuna Prostornog plana nalazi u Zaključku Vlade Republike Srbije (P 05 broj 00-34/2025-2 od 6. 2. 2025. godine), kojim je naloženo da Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine iskoordiniraju izradu Izmena i dopuna Prostornog plana, sa ciljem izgradnje objekta posebne namene Pavlosov čot.

Primedba se odnosi na potpunu netransparentnost i uskraćivanje prava javnosti da bude informisana i upoznata sa tekstom Zaključka Vlade, jer je on nedostupan i na sajtu Vlade Srbije, a odnosi se na zaštićeno područje prirode najviše nacionalne kategorije zaštite.

 Primedba 2:

Prema čl.10 Ocena prihvatljivosti  Zakona o zaštiti prirode, Vlada je u obavezi da donese Odluku o pretežnom javnom interesu, što nije urađeno. Takođe, ceo postupak definisan ovim članom nije urađen u interesu zaštite prirode, jer nerazmatranjem alternativnih opcija obrađivač plana je fingirao argument da je seča šume na 19ha neznatan negativan uticaj na prirodu i da je kompenzacijska mera pošumljavanjem 1:1 dovoljan razlog da se pristupi izradi ovakvog Nacrta. 

Imajući u vidu da je u Nacrtu i Izveštaju navedeno da nije razmatrana alternativa (varijantna rešenja), smatramo da se ovaj član zakona krši, jer je obrađivač plana trebalo da uzme u razmatranje i analizu varijanti izgradnje vojnog objekta na alternativnim lokacijama,  kao što su Crveni čot i Brankovac. U pitanju su lokacije koje su  vazdušnom linijom samo nekoliko stotina metara udaljene od Pavlasovog čota, a već su  degradirane sa aspekta zaštite prirode i već imaju izgrađene objekte  civilne i vojne namene. Dodatno,  parcele na kojima su Crveni čot i Brankovac su u državnom vlasništvu pa je time i logično da Ministarstvo odbrane svoje specijalne vojne objekte gradi bez uticaja bilo koje privatne kompanije, a u ovom slučaju „Wind park Samoš “doo.

Dodatno, javnost se dovodi u zabludu i zbog toga što se kao razlog i cilj izmene PPPPNFG navodi  odbrana zemlje kao najviši javni interes, zbog čega se obrađivač  poziva na čl. 35 stav 16 Zakona o zaštiti prirode, po kojem se zabrane i ograničenja iz režima zaštite prirode ne primenjuju na radnje i aktivnosti koje primenjuje Minisatrtvo odbrane i vojska Srbije.

U situaciji da je obrađivač Plana pristupio nezavisno, odgovorno i stručno, a ne pod uticajem interesa privatne kompanije, razmatranje dve ili ili tri varijante kao rezultat bi imalo izgradnju vojnog objekta na Brankovcu ili Crvenom čotu, a ne na potpuno novoj lokaciji (Pavlasovom čotu), na kojoć će se poseći šuma i izvršiti dodatni negativni uticaji na prirodne vrednosti na čitavih 19ha površine.

Primedba 3:

Finansijer izmene PPPPN Fruška gora je privatno pravno lice „Wind park Samoš“ doo. Ova činjenica eksplicitno ukazuje na postojanje partikularnog, privatnog interesa koji je „prikriven“, jer je potpuno pravno i životno nelogično  da privatna kompanija ima interes iz oblasti odbrane zemlje i da na taj način utiče na rešavanje specijalnih vojnih pitanja.

Primedba se odnosi na činjenicu da se ni u Nacrtu ni u Izveštaju o SPUŽS ne navode razlozi zašto je finansijer izmena privatna kompanije, što je protivno javnom interesu  i pozitivnim propisima.  Dodatno, iz ove primedbe sledi i pitanje: zašto privatna kompanija finansiranjem izmena  utiče na rešavanje vojnih pitanja naše države?

Kroz ovu primedbu postavljamo i pitanje da li se izmena PPPPNFG radi sa ciljem izgradnje novog Radarskog centra na Pavlasovom čotu, ili sa ciljem izmeštanja Radarskog centra Kačarevo koji zbog izgradnje stotine vetroturbina oko Kovačice u vlasništvu kompanije „Wind park Samoš“, ima tehničke probleme u radu i vršenju svoje osnovne funkcije osmatranja i javljanja. 

Primedba 4:

U oba dokumenta  se navodi da površina obuhvata Izmena i dopuna Prostornog plana iznosi 19,21 ha , a u opisu granica područja specijalne namene  unutar područja specijalne namene, da se nalazi cela katastarska parcela broj 3777/4, površine 1,17 ha, u okviru katastarske opštine Beočin.

Primedba se odnosi na pravni osnov i vlasnički status parcele na celom području od 19,21 ha i parcele 3777/4 KO Beočin. Izostavljanje podataka o vlasništvu je bitna pravna povreda u oba dokumenta, jer je javnost dovedena u zabludu da su u pitanju parcele u državnom vlasništvu imajući u vidu da je u pitanju Nacionalni park.  Vlasnik parcele 3777/4 je SPC Eparhija sremska, kojoj je  restitucijom vraćeno preko 6.000ha Nacionalnog parka. Osim parcele 3777/4 u području obuhvata su i druge parcele koje su takođe u vlasništvu SPC Eparhije sremske, a ne navode se ni u Nacrtu ni u Izveštaju o SPUŽS, što je protivno pozitivnim propisima. 

Primedba 5:

Protivimo se izgradnji vojnog objekta na Pavlasovom čotu, jer je on i tačka sa  posebnim simboličkim značenjem za planinare, Planinarski savez Vojvodine i sve građane zaljubljenike u Frušku goru. Ovaj vrh je nazvan po osnivaču prvog  Planinarskog društva  Vojvodine Ignjatu Pavlasu i mesto je posebne brige i zaštite koju sprovode zajedno planinari i upravljač Nacionalnim parkom, te samim tim ima i dodatnu ekološku, sociološku, kulturološku i istorijsku vrednost. Ovakve vrednosti  ne smeju biti poništene zbog privatnih interesa privatne kompanije „Wind park Samoš“ i drugih skrivenih interesa nevidljivih subejekata zainteresovanih za ovakve izmene PPPPNFG, koje su suštinski protivne javnom interesu i ako su „upakovane“ u interes odbrane zemlje. 

Molimo da se ne usvoji ovaj Nacrt, jer je on isključivo u interesu privatne kompanije „Wind park Samoš“ doo  i njihovih partikularnih interesa stvaranja profita.  

The post Zašto kažeš “odbrana zemlje”, a misliš na interes privatne kompanije? appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Zašto izveštaj? 

Izveštaj iz senke o radu JP „Nacionalni park Fruška gora“ (2023–2024) analizira zvanične podatke i dokumenta kako bi ukazao na sistemsko utemeljenje neadekvatnog načina upravljanja zaštićenim područjem prirode. I ako su šume zaštićenih područja prirode šume posebne namene, a ne privredne, dominira intenzivna eksploatacija šuma. Ovakav način upravljanja prirodnim dobrima je glavni indikator da zaštita prirode i ekološka i socijalna funkcija šuma, zakonodavcu i donosiocima odluka nisu prioriteti. Prioritet je proizvodna namena i funkcija dobijanja drvnih sortimenata, što se  manifestuje intenzivnim korišćenjem i prekomernim planovima seče šuma u zaštićenim područjima prirode.  

Sažetak

Izveštaj iz senke pruža nezavisnu analizu rada JP „Nacionalni park Fruška gora“ i ukazuje na duboko ukorenjene probleme u sistemu zaštite prirode u Srbiji.

Na osnovu uvida u zvanične Izveštaje o ostvarivanju programa upravljanja i Izveštaja o stanju prirodnih vrednosti i radom stvorenih vrednosti NP Fruška gora za 2023. i 2024. dobijenih putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i terenskih uvida, autori konstatuju da Fruška gora, umesto da bude primer očuvanja prirodnih vrednosti, postaje ogledni primer institucionalizovane eksploatacije pod maskom zaštite prirode.

Analiza pokazuje da se u proseku više od 40.000 m³ šume godišnje poseče, dok se na mere zaštite prirode ulaže manje od 2% ukupnog budžeta.U strukturi prihoda dominira prodaja drvnih sortimenata (preko 60%), što jasno potvrđuje da ekonomski interesi nadjačavaju ekološke principe. Istovremeno, samo 3% teritorije Nacionalnog parka nalazi se u režimu najvišeg stepena zaštite, dok je oko četvrtina površine faktički van javnog sistema upravljanja. Radi se o površinama koje su restitucijom postale privatno vlasništvo SPC Eparhije sremske, a način gazdovanja je da se šume daju u zakup preduzetnicima.

Institucionalna neodgovornost i netransparentnost prate sve nivoe upravljanja i nadležnosti – od neobjavljivanja relevantnih izveštaja i podataka o upravljanju, stanju prirode i podataka o staništima i vrstama, do deficita stručnih kadrova (jedan biolog na 140 zaposlenih). Umesto integrisanog sistema zaštite prirode, NP Fruška gora funkcioniše kao zatvoren mehanizam političko-ekonomskih interesa, u kojem su ekološke i socijalne funkcije šuma zanemarene i svedene na formalnost.

Ovaj izveštaj ukazuje da su postojeći zakonski i institucionalni modeli strukturalno neodrživi i zahtevaju hitne promene: redefinisanje pravnog statusa Nacionalnog parka, uvođenje ekosistemskog, integralnog i stručnog upravljanja, transparentnost podataka i efektivno uključivanje civilnog društva i lokalnih zajednica zainteresovanih za zaštitu prirode. Fruška gora mora ponovo postati ono što joj i ime znači – planina slobodnih šuma, a ne ekonomski resurs za seču. Zaštita prirode nije sektor, već  javni interes, javna odgovornost i imperativna obaveza društva da čuva prirodna dobra kao vrhunsku nacionalnu vrednost.

Pogledajte kompletan izveštaj

The post Fruška gora između zaštite i eksploatacije appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Hajdemo redom na osnovu informacija od javnog značaja dobijenih od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Sa korakom unazad.

Značaj nominacije

Najveći značaj proglašenja Unesko prirodne baštine je u nemerljivom ekološkom efektu, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije. Nominacije je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na Uneskovu listu pokazuje i brigu države o sopstvenj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem međunarodnom kontekstu.  I zato je sama aktivnost nominacije za pohvalu, naročito u kontekstu činjenice da je zaštita prirode prilično zanemarena u poslednjoj deceniji u našoj državi.

U maju 2020. pokrenut je postupak nominacije 5 lokaliteta sa bukovim šumama Srbije za Uneskovu listu svetske prirodne baštine. U NP Fruška gora – lokaliteti u režimu zaštite prvog stepena „Papratski do” i „Ravne”, u NP Tara – lokaliteti „Zvjezda” i „Klisura Rače” i u NP Kopaonik – „Kozje stene. Ovi lokaliteti   su tada označeni kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Nominacija je odbijena 2022. godine zbog intenzivnih i prekomernih seča šuma na područjima oko nominovanih lokaliteta u NP Fruška gora. Područja u neposrednom okruženju nominovanih bukovih šuma su tzv. bafer zone, odnosno okolne zaštitne zone. Po osnovnom kriterijumu za Unesko prirodnu baštinu, u bafer zonama prihvatljivo je jedino prebirno gazdovanje šumama i to sečom do maksimalno  10% stabala.

Nominacija i seča šuma

Da pojasnimo: Kada se u šumi ne seče više od 10 % stabala, to je prebirno gazdovanje što pretstavlja uzgojni model u cilju omogućavanja kvalitetenog rasta cele šume. Za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, imamo tzv.oplodne seče kojima se u 2-3 ciklusa poseku sva stabla sa određene površine u nameri da se “omogući” rast mladica koje su samonikle iz semena. Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore. Oplodna seča je komercijalni, intenzivni i prevaziđeni pristup gazdovanju šumama, nasuprot kojeg je integrisano, ekosistemski i klimatski funkcionalno upravljanje i šumarstvo blisko prirodi.

Odbačena nominacija Fruškogorskih lokaliteta je i pokazatelj da u Nacionalnom parku Fruška gora  imamo problem prekomernih seča. Od 2019.godine mi o tome kontinuirano obaveštavamo javnost i nadležne institucije. Možemo slobodno reći da su intenzivne i prekomerne seče direktan ugrožavajući faktor za sve šume i šumske ekosistema, a UNESKO odbijenica tada 2022. eksplicitno je to i potvrdila. Eksploatacioni planovi upravljanja šumama u zaštićenim područjima prirode se zato moraju napuštati u korist ekosistemskih planova koji prednost daju svim drugim opštekorisnim funkcijama šuma. Upravo ta izmena bi trebalo da se desi i u vezi sa nominovanim lokalitetom Papratski do, da bi nominacija ovoga puta bila prihvaćena.     

Tri godine kasnije

 Dakle, tri godine kasnije država nominuje opet sve lokalitete,  osim lokaliteta Ravne u NP Fruška gora.

Zašto je isključen lokalitet Ravne?

Zavod za zaštitu prirode odgovara: ”Vila Ravne koja se nalazi u centralnom delu lokaliteta Ravne u režimu zaštite I stepena NP Fruška gora, je stavljena u upotrebu od strane Ministarstva odbrane i pristupni putevi ka vili koji se nalaze u okviru lokaliteta Ravne nisu otvoreni za javnost. Zaključeno je da bi trenutno uspostavljeni restriktivni pristup lokalitetu Ravne  pretstavljao problem prilikom buduće nominacije, zbog čega je predloženo da ovaj lokalitet ne bude nominovan…”

Iz ovoga mi slobodno i rezignirano zaključujemo da se potreba za međunarodnom zaštitom prirodnih vrednosti najkvalitetnijih bukovih šuma Fruške gore, povukla pred  potrebom i silom državne bezbednosti koja je u vili od 2023., a mi s pravom sumnjamo da to baš i nije iz  nekih realnih bezbednosnih razloga. Zaključak zasnivamo na činjenici da od kad je izgrađena, vila je imala samo funkciju grofovskog poseda pre II svetskog rata, a posle bila u rezidencijalnom povremenom korišćenju od strane najviših državnih lica, od Tita pa nadalje. No, bez obzira na ovu činjenicu, gledaćemo ipak njenu “pozitivnu” stranu na način da su sad najvrednije bukove šume Fruške gore na lokalitetu Ravne u bezbednim rukama i van domašaja drvoseča. Umesto Uneska, štitiće ih valjda Ministarstvo odbrane, ili bar neki njen deo.

Rezervati Vinatovača, Felješana i Mustafa

Pitali smo zašto bukove šume u rezervatima prirode Vinatovače (37ha), Felješane (15ha), Mustafe(79ha) nisu nominovane, i ako su ovo jedinstvene šume Srbije prašumskog karaktera i visoke ekološke vrednosti, sa stablima čija se starost procenjuje na 200 godina.

Odgovor Zavoda za zaštitu prirode je da ove šume ne ispunjavaju kriterijum veličine, jer su područja manja od 50ha, što je apsolutni minimum za nominaciju.  Dodatno su obrazložili da Strogi  rezervat prirode Mustafa i ako ima zadovoljavajuću površinu, ne ispunjava uslov jer nije deo većeg zaštićenog područja. Ovo objašnjenje za SRP Mustafa je potpuno nelogično, što nas vodi dalje zaključku da je glavni razlog za nenominovanje ovih šuma zapravo rudarenje.

Ove šume su omeđene sadašnjim rudnicima Bor i Majdanpek, ali i potencijalnim rudnicima  na prostoru između Bora, Boljevca, Despotovca i Žagubice. To je i prostor Nacionalnog parka Kučaj- Beljanica koji čeka na proglašenje od februara 2024. kao zaštićeno područje I kategorije.

Šta nam to govori o sistemu zaštite prirode

Ova situacija je direktna  posledica nepostojanja stvarnog sistema zaštite prirode u kojem bi sve prirodne vrednosti imale vrhunski prioritet zaštite u odnosu na eksploataciju istih, a na osnovu  krovnih i sektorskih strategija, operativnih planova i programa. 

Da nije tako, država Srbija bi u proteklom period od 3 godina objedinila sva tri područja u jedno, proglasila Nacionalni park Kučaj-Beljanica i time stvorila uslove za trajnu zaštitu ovih lokaliteta, kako unutrašnjom pravnom zaštitom, tako i dodatno preko statusa Unesko prirodne baštine. Danak se plaća u vidu trajnog gubitka vrhunskih prirodnih dobara, koja su osnov zdravog postojanja i budućnosti svakog naroda.

Autor fotografije: Mina Delić

The post Šta se zna, a šta se ne zna o nominaciji za UNESKO prirodnu baštinu appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

U Nacionalnom parku Fruška gora, najveću površinu čine šume. One se prostiru na 92% površine pa je iz tog razloga način upravljanja šumama jedan od najbitnijih indikatora za ocenu stepena i obima ostvarenja zaštite prirode u zaštićenom području najviše nacionalne kategorije. Zaštita šumskih ekosistema i svih opšte korisnih funkcija šuma (ekoloških, socijalnih, klimatskih i mnogih drugih iz širokog spektra ostalih zaštitnih funkcija) su pokazatelj koliko javne politike (zakoni i ostali propisi) i praksa koju sprovode nadležne institucije i javna preduzeća, uopšte “rade” za zaštitu prirode, a koliko za ekonomsko-finansijske centre moći kojima je zaštita prirode prepreka za ostvarivanje prihoda i profita. 

U ovom tekstu ćemo pokušati da osvestimo problem seče šuma na relaciji planske i neplanske seče (šumske krađe), jer najčešće ljudi koji nisu dublje u materiji misle da su sve seče u Nacionalnom parku bespravne.  Ne nisu, seče su dominantno planske i one se vrše u skladu sa planskim dokumentom koji se zove Osnove gazdovanja šumama (OGŠ).  Ovaj planski dokumenat se radi za period od 10 godina i njega usvaja Uprava za šume u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Bitna stvar je da za  izradu OGŠ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdaje dokumenat pod nazivom Stručna osnova za izradu OGŠ,a na osnovu njega Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje Uslove zaštite prirode koji moraju biti ugrađeni u OGŠ. I upavo tu dolazimo do najvećeg i suštinskog problema. A taj problem se zove upravljanje šumama u zaštićenom području prirode putem intenzivnog  komercijalnog korišćenja šuma, odnosno seče šuma. Vrlo često se prigovora ekološkim aktivistima što reč “korišćenje” prevode  u “seču”. Mi ovoga puta odgovaramo da znamo da postoji više vrsta seča šuma koje su sastavni deo uređivanja, nege i gajenja šuma, ali smatramo da je u uslovima intenzivnog gazdovanja šumama u zaštićenim područjima, termin seča mnogo adekvatniji, jer precizno ukazuje na operacije koje negativno utiču na  šumske ekosisteme, biodiverzitet i na zanemarivanje brojnih opštekorisnih funkcije šuma od kojih zavisi kvalitet života čoveka i kvalitet životne sredine. 

Planske seče, šumske krađe i zaštita prirode

Analizirali smo Izveštaje o ostvarivanju programa upravljanja NP Fruška gora za 2023. i 2024. dobijenih putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Već sama činjenica da izveštaji nisu dostupni javnosti govori o stepenu netransparentnosti poslovanja NP Fruška gora.  Takođe, ovi izveštaji bi morali biti dostupni i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, ali za sada nisu, jer se čeka da famozna digitalizacija dođe i u ovaj sektor.

Izvori finansiranja JP NPFG

Postoje četiri osnovna izvora finansiranja.

1. Iskorišćavanje šuma, tj. prodaja drvnih sortimenata. U 2023. od iskorišćavanja šuma prihodovali su 265 mil. din. (62%), a 2024. su prihodovali 252 mil. din. (59%).
2. Naknade za korišćenje prirodnih dobara koja se naplaćuje od pravnih lica i građana. Od naknada u 2023. prihodovali su 106 mil.din. (25%), a tokom prošle godine 114 mil. din. (27%).
3. Subvencije iz budžeta Republike i Pokrajine. Na ime subvencija iz republičkog i pokrajinskog budžeta u 2023. su dobili 55 mil. din. (13%), a u 2024. godine primili su 57 mil. din. (14%).
4. Donacije su najmanji izvor finansiranja pa su tako u 2023. dobili 0,5 mil. din. (0,1%), a tokom prošle godine 1 mil. din. (0,2%).

Na šta i koliko se troši novac

Ako pogledamo u šta se ulažu ostvareni prihod vidimo da najveći iznos odlazi na troškove plata 134 stalno zaposlenih. Radi se o iznosu od 186 mil. din. (44,5%). Potom se najviše ulaže u korišćenje šuma tj. seču šuma, a vrednost ulaganja je 125 mil. din. (29,9%). 

Na trećem mestu je ulaganje u zaštitu prirode u visini od 28 mil. din. (6,7%). Izuzetno je bitno napomenuti da je u ovaj iznos uključeno 20 mil. din. za sanaciju i revitalizaciju šuma koje su stradale u vetrolomu tokom superćelijske oluje 2023. godine. Bez tog iznosa koji se može s pravom tretirati kao vanredno ulaganje, u samu zaštitu prirode se uložilo oko 8 mil. din. (1,9%), što je u visini ulaganja u zaštitu prirode u užem smislu u 2023. godine.

Ulaganje u zaštitu prirode

Postoje tri kategorije ulaganja koje su dobar indikator tretiranja zaštite prirode. Za ove tri kategorije u 2024. potrošeno je 4 mil. din. što čini 0,9% ukupnih troškova u NP Fruška gora:

1. održavanje livada i livado stepa je u funkcija održavanja livadskog biodiverziteta, a posebno tekunica. One su strogo zaštićene vrste sisara koja je u nestajanju zbog nestajanja stočarstva. To je razlog zašto je neophodno livade održavati košenjem i uklanjanjem visokog rastinja. Tekunice su prirodna hrana orlova krstaša i za ove aktivnosti je potrošeno 1,7 mil. din.
2. za zaštitu flore i faune potrošeno je 1,1 mil. din.
3. za prioritetne zadatke iz oblasti naučno-istraživačkog rada potrošeno je 1,2 mil. din.

Šta nam govore cifre iz izveštaja o ostvarivanju programa upravljanja?

Eksploatacioni način upravljanja zaštitom prirode je posledica opšteg stava donosilaca odluka (vlasti) da je isključiva svrha prirodnih dobara da budu izvor prihoda i profita. Saglasnost na ovakav način upravljanja daju nadležni zavodi za zaštitu prirode (pokrajinski i republički) i Ministarstvo zaštite životne sredine, u vidu svojih studija o zaštiti prirode i uslova zaštite prirode za desetogodišnje planove upravljanja i planove gazdovanja šumama.

Da li je Ministartvo zaštite prirode puki izvršitelji naloga iz vladajuće stranke?
Da li su oni odgovorni za šumsku hobotnicu koja planski masakrira naše šume preko javnih preduzeća?
Da, jer na osnovu Zakona o zaštiti prirode (2015, 2016, 2021.) Zakona o nacionalnim parkovima (2016.) i Zakona o šumama (2015.) od seča je pošteđeno samo 23.228 ha, što je 0,8% od ukupnog šumskog fonda u Srbiji.
(Preuzeto sa sajta: stat.gov.rs)

Nacionalna inventura šuma 2023. Šume bez intervencije čoveka
(Preuzeto sa sajta: upravazasume.gov.rs)

Nadležna ministartva za sektor zaštite prirode i životne sredine i sektor šumarstva su zakone upodobili potrebama intenzivne eksploatacije. Takvi zakoni aminuju intenzivno gazdovanje šumama tj. obimne komercijalne seče, kojima se uništava biodiverzitet. Zato nije dovoljno zahtevati samo poštovanje zakona, već je neophodno zahtevati izmenu relevantnih zakona u cilju efektivnog sprovođenja zaštite prirode i ekoloških, socijalnih i svih mnogobrojnih opštekorisnih funkcija šuma.

Efektivna zaštita prirode u zaštićenim područjima prirode zavisi od javnih politika  koje bi trebalo da počivaju na krovnim strategijama jedne države. Naša država nema stretegiju svog razvoja, nema strategiju razvoja šuma i strategiju zaštite prirode. To govori o opredeljenu donosilaca odluka ka stihijskoj eksploataciji prirodnih dobara i to najviše u cilju zadovoljenja privatnih interesa, brze zarade, kratkoročne dobiti i dugočne štete po javni interes. Zaštićena područja prirode nisu pošteđena eksploatacije i sve je dozvoljeno, ako ne po slovu zakona, onda će tumačenje zakona dati zeleno svetlo za razne eksploatacije.

Zaključak

Blagostanje zajednice zavisi i od upravljanja zaštitom prirode i šumama. Zato nam je potrebna ekološka ekonomija koja se bazira na znanju, trajnoj zaštiti životne sredine, pravnoj državi, vladavini institucija i učestvovanju lokalnih zajednica i civilnog sektora u procesima donošenja odluka i raspodele dobara.

Da bismo kao država i društvo znali kuda idemo potrebno je da imamo:

• Startegiju zaštite prirode.
• Obavezujuća operativna planska dokumenta.
• Reformu JPNPFG u državnu ustanovu, a ne u privredno društvo.
• Izmenjen Zakona o zaštiti prirode.
• Izmenjen zakona o nacionalnim parkovima.
• Uvođenje ekosistemskog upravljanja.
• Napuštanje modela intenzivnih komercijalnih seča.
• Uključivanje lokalnih zajednica u sprovođenje zaštite prirode.
• Uključivanje organizacija civilnog društva zainteresovanih za zaštitu prirode.

Naslovna fotografija: Goran Vučićević

The post Kako se trošio novac u NP Fruška gora u 2023. i 2024. godini appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Na Fruškoj gori postoji 18 planinarskih domova, iako su ona 3 koja su postojala pre II svetskog rata propala.

Svakog se vikenda sa svih strana penju reke izletnika i turista do fruškogorskih izletišta, ne samo iz Novog Sada, već i iz Beograda, Karlovaca, Rume i ostalih mesta, a koriste se autobusi, automobili, bicikli, železnica, parobrod, žičara ili se ide peške.

Na Petrovaradinskoj tvrđavi je uređen zabavni park sa raznim dečjim igralištima, restoranom, zoološkim vrtom, a tu je smešten i novoosnovani Poljoprivredni fakultet.

U Petrovaradinu je i sedište planinarskog društva vojvođanskih Hrvata „Crveni čot“

U Sremskoj Kamenici je malo kupalište u hladu šume (misli se verovatno na obalski deo pod današnjim Kameničkim parkom), par gostionica, jedan stari zamak (misli se na Marcibanji-Karačonji dvorac), kao i veza parobrodom na svaka 2 sata.

Na Popovici se nalazi 8 planinarskih kuća/domova poređanih jedna do druge, kao i dom pokrajinskog planinarskog odbora. Neke od tih kuća su nekada bile letnjikovci novosadskih bogataša.

Na Iriškom vencu se u sezoni mogu videti ne samo brojni domaći turisti, nego i puno stranaca iz raznih evropskih zemalja zahvaljujući jakoj i efikasnoj propagandi, kao i mnogobrojnim i lakim prilazima i putevima.

Interesantna priča za koju ne mogu da nađem potrvdu gde autor tvrdi da je Josif Pančić prilikom svojih istraživanja Fruške gore pobudio pažnju austro-ugarskih vlasti, pa su ga uhvatili i zatvorili u Petrovaradinsku tvrđavu iz koje su ga pustili tek nakon što su iz Beograda dobili povoljne podatke. Tako su eto 2 značajna Josipa/Josifa bili zatvorenici tvrđave.

Na Stražilovu se se nalazi hotel i planinarski dom „Đački rastanak“, a kraj njega planinski botanički vrt (arboretum).

Do Crvenog čota se može stići sa bilo koje stanice na železničkoj pruzi Novi Sad-Beočin.

Planinarski dom na Zmajevcu srušen za vreme rata su iznova sagradli rudari iz Vrdnika i on je baza za letnje, zimske i skijaške ture.

Na Crvenom čotu se nalazi vidikovac u obliku piramide sa panoramskim pogledom.

Očigledno je taj posleratni period (prve decenije) bio i neki vrhunac masovnosti i organizovanosti planinara na Fruškoj gori, a sve ovo se dešava dok još Nacionalni park kao takav ne postoji, već postoji nešto što se zove „Narodno izletište“ što naravno puno govori o tadašnjem karakteru i društvenom značaju Fruške gore. Planinarski pokret (što formalni što neformalni) je oduvek bio stub razvoja i promocije Fruške gore kao značajne destinacije na širem nivou, što ovaj Nacinalni park znatno razlikuje u odnosu ne sve ostale u Srbiji i što se često zaboravlja od strane države i upravljača.

Autor teksta: Goran Vučićević
Arhivske fotografije: Goran Vučićević
Fotografija doma sa sajta Fruškać

The post Planinarenje na Fruškoj gori pre 70 godina appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Ako vratimo samo malo film unazad, prva stvar koja je urađena i čime je možda i određen smer u kom će se razvijati gazdovanje šumama i odnos prema ovom našem zajedničkom zaštićenom dobru je ona čuvena kastastrofalna gola seča na Popovom bregu u blizini Zmajevca. Još tada je svesno ili nesvesno poslata poruka od strane novih/starih vlasnika šta oni misle o Nacionalnom parku, njegovim šumama, zaštiti i kako će oni to ubuduće gazdovati.

Od tada, pa sve do danas dešavaju se katastrofe za katastrofama, svake godine se menjaju izvođači i ugovorni modeli, ali sve više i više se radi zulum na štetu nacionalnog parka, šume, pa u krajnjem slučaju i prirode, kao i naše budućnosti. Došli smo do toga da se sada seče neprekidno kad i seči vreme nije.

Nismo deca i krajnje je vreme da prestanemo da verujemo u bajke, a to da će manastiri biti šumama dobre gazde su bajke nad bajkama.

Nije to od juče, to je jednostavno deo tradicije, kao i istorijska činjenica. Priča o sticanju, gazdovanju i gubitku imovine fruškogorskih manastira je duga i traje vekovima, ali je saglediva i dokumentovana. Napravljena je ogromna greška vraćenjem fruškogorskih šuma manastirima, jer oni ne mare za zakone ove države, baš kao ni za posebne uslove zaštite u kom su šume koje su im vraćene.

Prikupio sam pozamašnu dokumentaciju na ovu temu i prvom prilikom ću objaviti detaljan rad (čim ga sastavim), a za početak evo i citata jednog od naših najznačajnijih mislilaca Dr Dragoljuba Jovanovića iz njegove knjige „Agrarna politika“ objavljene 1930. godine.

Manastirska i crkvena imanja predstavljaju čist manjak u našoj ekonomiji. Na njih se ne mogu primeniti ni oni argumenti u korist velikih gazdinstava na severu. To uopšte nisu nikakva gazdinstva: zemlja se ispošćuje nerazumnim i nehatnim sistemom napolice i zakupa; proizvodi se raznose i prodaju u bescenje; uprava nije nikakva ili je otvoreno raspikućska. Monaha ima malo, i oni nikad ne rade zemlju, tako da se starešina manastira pretvara u velikoposednika. Ako se bavi privredom, on napušta crkvu; ako se bavi crkvom, on zanemaruje privredu; a najčešće propada oboje.

Manastirska i crkvena imanja su dodsadašnjpm odredbama stavljena pod udar agrarne reforme kad prelaze maksimum. Radi nekih vakufa i za većinu manastira u Južnoj Srbiji, dovodi se u pitanje i samo ukidanje kmetskih i čifčiskih odnosa. Protiv ovoga poslednjeg rešenja istaknut je specijalan karakter manastira kao zadužbina. Ali se kod toga ne može stati, jer bi se sa takvim argumentima mogla dovesti u pitanje čitava agrarna reforma. Najzad, pod udar treba staviti i manastirska imanja u Srbiji.

Izgleda se ništa nije promenilo za 100 godina… ljudska pohlepa ne poznaje Boga.

Autor: Goran Vučićević

The post Kakve su gazde naši manastiri? appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Lokalne zajednice i šume

Najbolji čuvari šuma su ekološki i politički osvešćeni ljudi u lokalnim zajednicama. Zato razgovoramo u lokalnim zajednicama o šumama kao najvažnijim prirodnim dobrima, o njihovoj ugroženosti zbog neadekvatnog upravljanja i intenzivne eksploatacije.

Razgovaramo o zanemarivanju brojnih ekosistemskih funkcija i dobrobiti šuma da bi se ostvarivala kratkoročna finansijska dobit. O šumama posebne namene u zaštićenim područjima prirode kojima se upravlja i gazduje na isti način kao da nisu u zaštićenim područjima prirode.

O legalnim i nelegalnim šumarskim aktivnostima, o planskim i neplanskim sečama. O institucionalnoj borbi, ekološkom aktivizmu visokog rizika, korupciji i svim drugim izazovima i problemima koji su posledica zarobljenih institucija, visokog nivoa korupcije i zavisnosti od loših političkih odluka vršilaca vlasti.

Šume su javno dobro

Svest o značaju šuma za opstanak ljudi je svest o javnom interesu pa je zato od izuzetne važnosti da lokalne zajednice budu edukovane, informisane i aktivne sa incijativama prema vršiocima vlasti i donosiocima odluka u vezi sa očuvanjem postojećih šuma i podizanjem novih šuma, kako na degardiranim zemljištima tako i u urbanim sredinama.

Klimatske promene, učestale suše, intenzivne seče šuma i ostale ljudske aktivnosti kojima se degradira zemljište, ubrzavaju proces dezertifikacije zemljišta, pa značaj šuma sve više postaje i očigledan, jer ljudi golim okom i ostalim čulima mogu da osete razliku u kvalitetu života sa drvećem i bez drveća.

Učesnici tribine

Šumarski inženjer Stefan Vukić, ekološka aktivistkinja Dragana Arsić, vizuelna umetnica Jelena Grujičić, ekološki istraživač Dejan Maksimović i građani u razgovoru daju i odgovore.
Da li će ih institucije čuti?

Glavna poruka je „prirodi blisko šumarstvo je imperativ, umesto sadašnjeg intenzivnog eksploatacionog šumarstva, jer naše šume su nama život!“

The post Peta tribina „Šta su nama naše šume“, Subotica, jun 2025. appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

U percepciji nas građana sudbina ovog objekta je neizvesna. U planovima Pokrajinske vlade plan je verovatno već skrojen i pretstoji samo pravna formalizacija.

O čemu se radi?

Po informacijama koje smo dobili od opozicione pokrajinske poslanice iz PSG, u sredu 25. juna na dnevnom redu Pokrajinske skupštine je PREDLOG ODLUKE O UKIDANJU USTANOVE CENTRA ZA PRIVREDNO-TEHNOLOŠKI RAZVOJ. Ova Ustanova je osnovana daleke 2008. godine.

Odluka će biti izglasana vladajućom skupštinskom većinom, tu sumnje nema, a obrazloženje odluke je da više ne postoje uslovi za obavljanje delatnosti ove Ustanove, kao i da potrebe za delatnošču Ustanove mogu da se zadovolje na racionalniji i ekonomičniji način. Na osnovu ove Odluke Pokrajinska vlada će pokrenuti postupak likvidacije, a sva prava i obaveze će biti preneti na AP Vojvodinu. Sam objekat je vlasništvo Pokrajine.

Sama po sebi odluka nije nužno loša, jer Ustanova se godinama bavila isključivo ugostiteljstvom i to prilično neuspešno. Poslednjih nekoliko godina su ostvarivali finansijske gubitke koje je pokrivao budžet Pokrajine. Subvencije iz budžeta APV su se stalno povećavale jer CEPTOR nije uspevao da ostvari planirane prihode. U obrazloženju Odluke se navode finansijski podaci od 2022-2024. godine pa se zaista nema šta prigovoriti obrazloženju.

Šta će biti dalje?

Šta je ono što ne sme da se desi:

• ne sme da se desi da doživi sudbinu Vile Ravne prenošenjem vlaništva na Republičku direkciju koja onda van očiju javnosti ustupa objekat kome hoće, pa je tako vila Ravne odmah nakon prenosa vlasništva data na korišćenje BIA. Danas je to područje opasano žicom.
• ne sme da se desi bilo kakva rekonstrukcija koja će narušiti predeonu lepotu, vrednost celog prirodnog ambijenta i sadašnji autentični izgled,
• ne sme da se desi da bude zatvoreno za javnost, za opštu dobrobit građana.

Nadamo se da će opoziciona poslanica iskoristi priliku i da će podsetiti i predočiti vladajućoj garnituri koji su ključni problemi u NP Fruška gora i ako oni neće mariti za to, ali bar neka bude zabeleženo. 

Ključni problemi u NP Fruška gora

1. Neodrživ i apsurdan način upravljanja zaštićenim područjem, jer dominira iskorišćavanje prirodnih dobara čime se degradiraju prirodne vrednosti FG, umesto da se čuvaju.
2. Intenzivno gazdovanje šumama zbog čega se šuma seče na 97% shodno čemu su urađena i sva planska dokumenta. Pokrajinska vlada nikada nije usvojila Program razvoja šumarstva koji je uradio Šumarski fakultet 2016. godine, a naručilac tog projekta je bila upravo Pokrajina. U njemu je navedeno između ostalog, da je neophodno stručnim upravljanjem u razdoblju od 80 godina prevesti šume panjače u visoke semenske šume. Ali ono što se vidi na terenu golim okom to je da su kreatori planova  razdoblje od 80 godina stavili u  desetogodišnje planove tj. u Osnove gazdovanja šumama, pa zato i imamo intenzivne i prekomerne seče šuma. Iz seča šume se finansira postojanje Javnog preduzeća NPFG sa 140 zaposlenih. Da li da nagađamo koliko je u tom JP sigurnih naprednih glasova?
3. Brojne uzurpacije područja od strane finansijski moćnih ljudi bliskih SNS, a indikativan primer je područje Kestena u k.o. Rakovac. Nekoliko stotina ha Nacionalnog parka je ograđeno protivzakonito, čime je onemogućeno slobodno korišćenje tog dela NP i slobodno kretanje ljudi i divljih životinja shodno Zakonu o zaštiti prirode, Zakonu o šumama i ostalim propisima. Moćni ljudi su na koruptivan način došli do svih papira u opštini Beočin i u dilu sa Eparhijom sremskom, a u tome su im svesrdno pomogli resorni pokrajinski sekretari i Pokrajinska vlada svojim odlukama i rešenjima.  
4. Megalomansko investitorsko hotelijerstvo i apartmanizam poput kompleksa u Vrdniku vlasnika “Promont group”, je samo po sebi neekološko i indukuje trajnu degradaciju zaštićenog područja prirode.

Svi ovi problemi u NP Fruška gora su defakto posledica nepostojanja državne strategije zaštite prirode, neodgovorne vlasti i visoke korupcije. Zajedno sa problemima ekstremno niske šumovitosti u Vojvodini koja se ubrzano pretvara u agrarnu i zatrovanu pustinja, teme zaštite prirode odavno pale crvenu lampicu, posebno i u vezi sa dramatičnim efektima klimatskih promena. Nažalost nedgovorna i korumpirana vlast ne reaguje na to pa je zato naša bojazan u vezi sa sudbinom Andrevlja velika.   

The post Andrevlje Fruška gora appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.