Izveštaj iz senke o radu JP „Nacionalni park Fruška gora“ (2023–2024)
Zašto izveštaj?
Izveštaj iz senke o radu JP „Nacionalni park Fruška gora“ (2023–2024) analizira zvanične podatke i dokumenta kako bi ukazao na sistemsko utemeljenje neadekvatnog načina upravljanja zaštićenim područjem prirode. I ako su šume zaštićenih područja prirode šume posebne namene, a ne privredne, dominira intenzivna eksploatacija šuma. Ovakav način upravljanja prirodnim dobrima je glavni indikator da zaštita prirode i ekološka i socijalna funkcija šuma, zakonodavcu i donosiocima odluka nisu prioriteti. Prioritet je proizvodna namena i funkcija dobijanja drvnih sortimenata, što se manifestuje intenzivnim korišćenjem i prekomernim planovima seče šuma u zaštićenim područjima prirode.
Sažetak
Izveštaj iz senke pruža nezavisnu analizu rada JP „Nacionalni park Fruška gora“ i ukazuje na duboko ukorenjene probleme u sistemu zaštite prirode u Srbiji.
Na osnovu uvida u zvanične Izveštaje o ostvarivanju programa upravljanja i Izveštaja o stanju prirodnih vrednosti i radom stvorenih vrednosti NP Fruška gora za 2023. i 2024. dobijenih putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i terenskih uvida, autori konstatuju da Fruška gora, umesto da bude primer očuvanja prirodnih vrednosti, postaje ogledni primer institucionalizovane eksploatacije pod maskom zaštite prirode.
Analiza pokazuje da se u proseku više od 40.000 m³ šume godišnje poseče, dok se na mere zaštite prirode ulaže manje od 2% ukupnog budžeta.U strukturi prihoda dominira prodaja drvnih sortimenata (preko 60%), što jasno potvrđuje da ekonomski interesi nadjačavaju ekološke principe. Istovremeno, samo 3% teritorije Nacionalnog parka nalazi se u režimu najvišeg stepena zaštite, dok je oko četvrtina površine faktički van javnog sistema upravljanja. Radi se o površinama koje su restitucijom postale privatno vlasništvo SPC Eparhije sremske, a način gazdovanja je da se šume daju u zakup preduzetnicima.
Institucionalna neodgovornost i netransparentnost prate sve nivoe upravljanja i nadležnosti – od neobjavljivanja relevantnih izveštaja i podataka o upravljanju, stanju prirode i podataka o staništima i vrstama, do deficita stručnih kadrova (jedan biolog na 140 zaposlenih). Umesto integrisanog sistema zaštite prirode, NP Fruška gora funkcioniše kao zatvoren mehanizam političko-ekonomskih interesa, u kojem su ekološke i socijalne funkcije šuma zanemarene i svedene na formalnost.
Ovaj izveštaj ukazuje da su postojeći zakonski i institucionalni modeli strukturalno neodrživi i zahtevaju hitne promene: redefinisanje pravnog statusa Nacionalnog parka, uvođenje ekosistemskog, integralnog i stručnog upravljanja, transparentnost podataka i efektivno uključivanje civilnog društva i lokalnih zajednica zainteresovanih za zaštitu prirode. Fruška gora mora ponovo postati ono što joj i ime znači – planina slobodnih šuma, a ne ekonomski resurs za seču. Zaštita prirode nije sektor, već javni interes, javna odgovornost i imperativna obaveza društva da čuva prirodna dobra kao vrhunsku nacionalnu vrednost.
