Blog

Bez neke namere da poredim vremena koja se ne daju porediti hteo bih da podelim sa vama jednu interesantnu reportažu napisanu iz pera dr Željka Poljaka iz Zagreba 1955. u časopisu „Naše planine“. Reportaža opisuje utiske sa njegovog obilaska Fruške gore 2 godine ranije, tj. 1953. godine i to suštini iz ugla jednog stranca, a […]

Eto svedoci smo da se poslednjih godina, tj. otkad su fruškogorske šume vraćene restitucijom dešavaju sve gore i gore stvari. Ako vratimo samo malo film unazad, prva stvar koja je urađena i čime je možda i određen smer u kom će se razvijati gazdovanje šumama i odnos prema ovom našem zajedničkom zaštićenom dobru je ona

Najnovija naučna studija iz susedne nam Mađarske koja u slobodnom prevodu glasi “Plantaže neautohtonog drveća su slaba

U našoj “zaštićenoj” gori u mahnitim sečama šuma, stabla užurbano postaju trupci, kao da je došao poslednji dan. Nestaju bukove i hrastove šume, ptice i životinje beže, prave se široki šumski putevi za tešku mehanizaciju, potoci nestaju, zemljani putevi se pregrađuju, a ljudi ko ljudi, neki prolaze tiho, neki malo gunđaju, neki se prave da

Nedavno sam u diskusiji u vezi Ledinačkog jezera naišao na zanimljiv komentar. Naime, sagovornik je napisao: „Sudbinu su zapečatili lažni ekolozi (zapravo splet privatnih interesa i budalaštine) time što su sprečili završetak eksploatacije rudnika Srebro, izradu terasastih bočnih strana i konačno zatvaranje uz REKULTIVACIJU, dakle pošumljavanja, uređena i vraćanja u stanje blisko prirodnom, ali ipak

U nekim ranijim objavama sam skrenuo pažnju da se usled prevelike eksploatacije vode, kao i nekih drugih faktora verovatno promenila hidrološka slika na Fruškoj gori. Takođe sam napomenuo da bi bilo dobro pronaći stare podatke i uporediti ih sa današnjim. E pa, naišao sam na zanimljivu doktorsku disertaciju sa PMF-a tadašnjeg magistra Živana Bogdanovića pod

Prosto je nemoguće danas i zamisliti koliko je bilo veliko bogatstvo divljeg sveta na Fruškoj gori pre samo nešto malo više od 100 godina. Čovek je svojim negativnim uticajem drastično promenio prirodu i živi svet na Fruškoj gori, a njegov poguban uticaj se možda najbolje može videti kroz primer nestanka ptica grabljivica koje su se

Dok se kod nas planira i izvodi seča šume u svrhe dalje prodaje, a pri tom se baš i ne vodi previše računa koliko će ostati starijih stabala koja su jedino potencijalno mesto za gnežđenje ptica koje prave rupe i gnezde se u stablima (pogledati objavu o detlićima) dotle se na nekim drugim mestima u

Priču o bršljanu bih započeo rezultatima jedne nedavne studije iz 2013. izvedene u mešovitim šumama (bukva, hrast i grab) Sarske oblasti na granici Nemačke i Francuske. [1] Naime, za 24h koliko je trajalo praćenje i snimanje srednjih detlića na 6 gnezdećih rupa u tim šumama registrovano je 227 letova po hranu, a od 147 letova kod

Srednji detlić pripada porodici detlića (picidae) koja po IOC-u (International Ornithological Committee) broji 238 vrsta. [1] On je ptica stanarica evropskih šuma (ima ga maltene u svim evropskim državama), jedna od 10 vrsta detlića koja se gnezdi u Evropi i procenjen ukupan broj gnezdećih parova je 300,000-678,000 [2] U Srbiji ima 9.000 – 13.000 gnezdećih parova (2008-2012) [3],