Prosto je nemoguće danas i zamisliti koliko je bilo veliko bogatstvo divljeg sveta na Fruškoj gori pre samo nešto malo više od 100 godina. Čovek je svojim negativnim uticajem drastično promenio prirodu i živi svet na Fruškoj gori, a njegov poguban uticaj se možda najbolje može videti kroz primer nestanka ptica grabljivica koje su se nekad gnezdile i boravile na ovim prostorima. One su kao top predatori prve najviše i nastradale.
Krčenje šuma i sve intenzivniji šumski radovi u delovima koji su nekad bili namenjeni lovu ili su se zbog težeg pristupa malo eksploatisali, ogromno izlovljavanje, trovanje i maltene masovno uništavanje grabljivica na teritoriji Srema, gubitak staništa, kao i kasnija divlja gradnja i širenje vikend zone duboko ka žili planine učinili su da danas mnogih ptica koje ću navesti ovde nema niti će se vratiti.
Da su sve ove ptice tada živele na Fruškoj gori imamo u dosta sačuvanih izvora. Kako navodi Jiří Mlíkovský u svom radu „Rané ornitologické expedice do Syrmie a Banátu (1809 – 1855)“ ovo su neki od ornitoloških ekspedicija iz tog perioda:
- Prvi ornitolog koji je posetio ove krajeve je bio Johann Centurius von Hoffmannsegg i to je učinio 1794. godine.
- Prvi ornitološki rad vezan za ove krajeve je napisao Johann Natterer 1809. godine.
- Kad je János Salamon Petényi postao kustos na zoološkom odseku Mađarskog narodnog muzeja 1834. brzo je podstaknuo nekoliko ekspedicija u Srem i Banat, između ostalog i u Sremsku Mitrovicu, Kovilj, kao i na Obedsku baru.
- Johann Friedrich Naumann 1835. godine.
- Christian Ludwig Landbeck 1838. godine.
- Johann Zelebor u pratnji Josipa Etingera 1853-1855 godine.
Kao značajan izvor iz tog perioda su svakako i radovi Josipa Etingera, koji je veći deo svog radnog veka proveo kao šumarski stručnjak u Sremu, a takođe bio jedan od prvih ornitologa, zoologa i dendrologa u Hrvatskoj. Njegova knjiga “ “Sriemsko-slavonsko-hrvatske divje životinje, zvieri i ptice” objavljena 1857. godine je prva knjiga iz zoologije u Hrvatskoj.
Poseban značaj imaju lovačko-ornitološke ekspedicije nesrećno nastradalog princa Rudolfa, jedinog muškog naslednika tadašnjeg austrougarskog cara Franca Jozefa. Ove ekspedicije po Fruškoj gori i Obedskoj bari su detaljno opisane, a nesrećni princ je bio jedan od može se reći najvećih zaljubljenika u Frušku goru, a njegovi opisi predela oko Čerevića i boravak kod grofa Koteka u gostima na Testeri, kao i detalji iz lova vrlo živopisni. Po rečima samog princa on je na Fruškoj gori boravio u 2 navrata (1876. je lovio po manastirskim šumama, a 1878. godine je bio kod Koteka).
Kao poseban rad koji se oslanja u velikom obimu upravo na priče i zapise princa Rudolfa tu je i II sveska „Ptice : prirodopisne i kulturne crtice“ od Stjepana Gjurašina objavljena 1901. godine. E sad, ako su priče princa Rudolfa bile „lovačke“ onda je i Stjepan „lovac“ 
Takođe je značajan izvor i spisak objavljen 1902. godine pod imenom „Popis ptica hrvatske faune“ i na kom se nalaze i retke ptice uhvaćene na teritoriji Fruške gore.
Na kraju: najbolji uvid u pravi genocid koji je učinjen krajem XIX i početkom XX veka pticama grabljivicama na Fruškoj gori možda pruža i pedantna godišnja statistika ulova u Sremskoj županiji, gde npr. imamo da je 1905. godine ubijeno ukupno 1062 orlova i jastrebova, kao i 2005 sokolova, kobaca i ostalih manjih grabljivica, a i narednih godina je bio sličan trend.
Nažalost, nakon I svetskog rata nemamo javno dostupne lovne statistike, pa o tome ne mogu ništa da kažem.
„Zašto je ovo uopšte bitno i šta koga briga šta je bilo pre 100 godina?“
Bitno je iz sledećih razloga: vrste koje su nekada živele na ovim prostorima mogu da se vrate ili da ih mi reintrodukujemo samo ako im obezbedimo uslove za povratak i boravak, a to uz postojeće režime upravljanja šumama nije moguće. Nužno je povećati površinu rezervata koji već postoje i time obezbediti veći prostor za potencijalne povratnike na kom ih niko neće uznemiravati.
Naravno, već sutra će seča, kvadovi, urbanizacija i sve ostalo da obesmisle ovako nešto, ali treba o ovome pričati.
NAPOMENA:
U prilogu su neke od ptica koje teško da će se vratiti na ove prostore, ili su izuzetno retke danas… za mnoge od njih ćete se verovatno i iznenaditi da su uopšte nekada ovde i živele. Uz svaku fotografiju sam naveo i izvor.
Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević
