Kao što i sam naslov kaže, problem otpada u Nacionalnom parku Fruška gora nije „njihov“ problem – to je jedan koherentan ton koji se može čuti iz svih javnih obraćanja ljudi iz JPNPFG… Da li je baš tako, šta kažu zakoni, tj Zakon o šumama?
Poglavlje II Očuvanje šuma, mere za očuvanje šuma, član 9. stav 1 tačka 11:
- Zabranjeno je odlaganje smeća i štetnih i opasnih materija i otpadaka, kao i zagađivanje šuma na bilo koji način.
Poglavlje IV Gazdovanje šumama, zaštita šuma, čuvanje šuma, član 39 kaže:
- Čuvanje šuma radi njene zaštite od protivpravnog prisvajanja, korišćenja, uništavanja i drugih nezakonitih radnji (odlaganje otpadnih i otrovnih štetnih materija, zagađivanje šuma, uništavanje granićnih znakova i oznaka i drugo) obezbeđuje korisnik, odnosno sopstvenik šuma.
Isto poglavlje (IV) deo Odlaganje otpada u šumi, član 49. piše:
- Zabranjeno je u šumi, na šumskom zemljištu i na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba šume odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada, kao i izgradnja objekata za skladištenje, preradu ili uništavanje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada.
- Sopstvenik, odnosno korisnik šuma dužan je da spreči odlaganje smeća, otrvonih supstanci i ostalog opasnog otpada i bez odlaganja obavesti o tome Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine.
- Sopstvenik, odnosno korisnik šuma dužan je da sprečava radnje iz stava 1. ovog člana, ukloni smeće. otrovne supstance i ostali opasni otpad, kao i da preduzme sve mere sanacije oštećene šume.
Poglavlje XIII Kaznene odredbe, član 112. tačka 5 kaže:
- Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako vrši ili dozvoli odlaganje smeća i štetnih u opasnih materija i otpadaka, kao i zagađivanje šuma na bilo koji način.
Dakle, Zakon nalaže da se organizovano prati stanje postojećeg otpada i njegova sanacija, kao i da se spreče potencijalna zagađenja i oštećenja šume. Za evidentiranje i prijavljivanje postojanja otpada i šumi treba da budu zaduženi svi radnici u JP.
ŠTA BI SVE MOGLI DA RADE ZAPOSLENI U JPNPFG, A TO UGLAVNOM NE RADE?
- Da pri obilasku terena evidentiraju prisustvo otpada u šumi i da o tome obaveste nadređene
- Da informišu i upozore lica u šumi o zabrani odlaganja otpada u šumi
- Da se organizuje i kontroliše praćenje stanja i način sakupljanja otpada u šumi
- Da se organizuje sanacija otpada i ilegalnih deponija u šumi
- Da se daju instrukcije poslovođama na radilištu u vezi upravljanja otpadom
- Da se prikupljaju i čuvaju nedeljni izveštaji o praćenju otpada na radilištima
- Da se postave informativne table o zabrani odlaganja otpada u šumi
- Da šumočuvari kontrolišu o sprečavaju odlaganje otpada u šumi
- Da šumočuvari podnesu prijavu protiv lica koja vrše nezakonito odlaganje otpada
- Da šumočuvari pojedinačne slučajeve otpada (kesa, plastična flaša, kanta motornog ulja) pokupe i odlože na za to predviđeno mesto
KAKO TO RADE OZBILJNA ŠUMARSKA PREDUZEĆA?
Oni propisuju internim aktima obavezno izveštavanje u formi:
- Čuvar šume: Nedeljni izveštaj o prisustvu otpada (nedelja, rejon, čuvar, rb, datum opažanja, GJ, odeljenje, odsek, vrsta otpada, količina, datum sanacije, način sanacije)
- Poslovođa na radilištu: Mesečni izveštaj o stanju otpada u šumi nakon završetka radova (mesec, radilište, poslovođa, rb, vrsta radova, GJ, odeljenje, odsek, vrsta otpada, količina, datum sanacije, način sanacije)
- Ostali radnici: Mesečni izveštaj o prisustvu, stanju i sanaciji otpada u šumi (mesec, rb, datum opažanja, ime i prezime, radno mesto, GJ, odeljenje, odsek, vrsta otpada, količina, datum sanacije, način sanacije)
Iako se kunu u svoje „domaćinsko“ upravljanje, jasno je da tu ni „D“ od domaćinskog nema i da nije zadovoljena ni minimalna zakonska obaveza da se brinu o otpadu u šumama.
Odgovorno tvrdim da je glavni zagađivač u šumama indirektno baš sam upravljač, tj. firme koje angažuju za izvođenje šumskih radova. Decenijama se zbog ignorisanja, površnosti i javašluka toleriše ostavljanje opasnog otpada u srcu šuma Fruške gore od strane raznoraznih izvođača radova, a da nikad (podvlačim NIKAD) upravljač nije ništa preduzeo da ovo spreči ili sanira. Dakle, ne pričamo o izletištima i rubnim područjima uz naselja, pričamo o šumama u nacionalnom parku i tonama đubreta u njima koje su rezultat isključivo šumskih radova.
Prilažem neke fotografije, a toga ima koliko god hoćete (tj. nećete) i u pitanju su najviše: plastična ambalaža, limenke, kante od motornog ulja (često poluprazne), gume za vozila, zaštitna sredstva (kacige, rukavice), metalni delovi… Jednostavno, gde god su radovi tamo na kraju ostaje đubre. Ko ga ostavlja? Pa blesavi posetioci – ko bi drugi?
Kao i prošle nedelje ponovo pitam ljude u JPNPFG: da li se vi brinete o ičem drugom osim o seči drveća, kad ćete početi da radite svoj posao i da poštujete osnovne zakone?
Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević
