Mreža Pošumimo Vojvodinu pruža punu podršku meštanima Bavaništa, sela u opštini Kovin, koji se mesecima unazad bore za očuvanje svoje viševekovne šume. Njihov zahtev je da se šuma izuzme iz stečajne mase DPP“ Lune Milovanović“ u stečaju i da ostane u državnom vlasništvu, u kome je oduvek bila. Aktivisti iz Bavaništa su zakazali miran protest u …
Mreža Pošumimo Vojvodinu pruža podršku meštanima Bavaništa Detaljnije »
Od kada je osnovana 2020. godine, mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istražuje kako se planira i koliko finansira pošumljavanje u Vojvodini, na pokrajinskom i lokalnom nivou, kako bi argumentovano nastupala prema javnosti i vlastima. Komuniciramo sa građanima, trudimo se da prepoznamo i artikulišemo stavove i potrebe javnosti, kako bi ih predstavili nosiocima vlasti – donosiocima odluka. Tako …
Peticija „Pošumimo Vojvodinu“ – Reakcije, mišljenja i stavovi građana Detaljnije »
Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ pokrenula je peticiju kojom se traže izmene nekoliko zakona. Ove izmene otkloniće deo problema koji pošumljavanje u Vojvodini onemogućavaju ili ograničavaju.
Samo dve vojvođanske opštine imale su u 2022. godini program korišćenja novca od naknada za seču šume. Samo jedna ima višegodišnji plan pošumljavanja, dok 25 njih nije planiralo da poveća površine pod šumom. Samo 8 njih je u 2021. godini sadilo poljozaštitne pojaseve sa malim iznosima novca.
Dve trećine novca za pošumljavanje, koji je na konkursima nudio Fond za šume AP Vojvodine, ostalo je nedodeljeno i nepotrošeno. To ukazuje da su drugi, sistemski, a ne samo novčani razlozi presudni što pošumljavanje u Vojvodini izostaje.
Vojvodina je najmanje šumovita regija Evrope i zbog nedostatka šuma trpi znatne ekonomske štete. Novca za pošumljavanje ima, ali ono ipak izostaje, jer odnos društva i vlasti prema ovom problemu nije zadovoljavajući. Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istraživala je kako se planira i koliko finansira pošumljavanje.
Najnovija naučna studija iz susedne nam Mađarske koja u slobodnom prevodu glasi “Plantaže neautohtonog drveća su slaba zamena za poluprirodne šume u pogledu raznolikosti biljaka i ekološke vrednosti“ potvrđuje rezultate nekih ranijih istraživanja i sumnji, a koji se tiču pre svega ekološke (bez)vrednosti plantažnih (sađenih) šuma.
Pošumljavanjem bi se smanjila površina poljoprivrednog zemljišta za 1,5 do 2 odsto, ali bi se za 15 do 20 odsto povećali prinosi, usled uvećane plodnosti zemljišta, rekao je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, u izjavi kojom je podržao kampanju „Pošumimo Vojvodinu“.
Otpočeli smo sa akcijom: „PISMO POSLANICIMA – ODBRANIMO ŠUME FRUŠKE GORE!Zahtevamo zaštitarsko upravljanje nacionalnim parkom umesto sadašnjeg neodrživog eksploatacionog“. Ukoliko želiš da narodni poslanici nadležni za zaštitu životne sredine dobiju pitanje starim dobrim pismom, popuni ovaj kratak formular, a mi obezbeđujemo koverat, markicu i umesto tebe ga šaljemo narodnom parlamentu.
Sa reči prešli smo na dela. Pitali smo naše sugrađane da li znaju ko su poslanici koji bi trebali da brane javni interes u NP Fruška Gora, poznaju li njihove nadležnosti i obaveze. Svaki od ispitanika osim karamel bombone dobio je i spremljeni koverat sa markicom u kojem se nalazi zahtev namenjen Odboru Skupštine Srbije …
Održana je javna akcija masovnog slanja pisama zainteresovanih građana Detaljnije »
