Kesten – Nacionalni park Fruška gora
Prošlo je tri meseca od kad je Upravni sud presudio u korist Dragane Arsić. Presudom je naloženo Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine da ponovo razmotri i odluči o njenom zahtevu za ukidanje ili poništavanje rešenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, na osnovu kojeg su Sanja i Nebojša Petrić postavili ogradu na Kestenu. Ograda je dužine oko 8km i njome su obuhvaćena šumska i livadska područja Nacionalnog parka Fruška gora, nekoliko staništa strogo zaštićenih vrsta, nekoliko javnih nekategorisnih puteva, vodopada, izvor Neven i nekoliko planinarskih staza. Ovaj akt je izdat 19. avgusta 2020. godine i u suprotnosti je sa odredbama Zakona o zaštiti prirode i Zakona o šumama, a potpisali su ga Nataša Sarić v.d. direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i pomoćnik direktora Slobodan Puzović.
Novo Rešenje “za zaštitu Pokrajinskog zavoda”
Pokrajinski sekretarijat je postupajući po nalogu Upravnog suda doneo 29. jula 2026. godine novo Rešenje kojim se odbija zahtev Dragane Arsić za ukidanje i/ili poništavanje rešenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Njen zahtev se proglašava neosnovanim, a u obrazloženju se pozivaju na članove 183 i 184 Zakona o opštem upravnom postupku. Pozivaju se na formalne i procesne elemente upravnog postupka, A SVESNO POTPUNO ZANEMARUJU ODREDBE ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE, ZAKONA O ŠUMAMA, UREDBE O EKOLOŠKOJ MREŽI, odredbe koje su drugostepenom organu morale biti ključne u razmatranju rešenja o uslovima zaštite prirode za postavljanje ograde.
SVESNO IGNOSRISANJE OVIH ODREDBI JE ŠKOLSKI PRIMER BEZOČNOG I OSIONOG OZAKONJENJA BEZAKONJA, KLIJENTELIZMA I KORUPCIJE ZARAD PRIVATNOG INTERESA MOĆNIKA.
U najkraćem, Pokrajinski sekretarijat ne ukida, niti poništava akt Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode jer po njima postavljena ograda ne prouzrokuje nikakvo krivično delo, akt nije donet pod pritiskom ili prinudom, a Dragana Arsić “nije pružila nikakav dokaz da bi pobijano rešenje trebalo poništiti”. Dodatno kao argument u obrazloženju navode i da je protekao rok od 5 godina od konačnosti rešenja Pokrajinskog zavoda.
Dalje u obrazloženju navode da nema opasnosti po život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, mir i poredak, zatim da je pravosnažno, a stranka koja ga je ishodovala (Sanja Petrić) ne traži poništavanje (gle čuda). Dalje u obrazloženju oni navode da Dragana Arsić nije dostavila nikakve dokaze da je nastala teška i neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, mir i poredak, itd…
Institucije u službi klijenata
Podsećamo da je Dragana Arsić podnela ovaj zahtev 13. decembra 2021. godine, nakon godinu dana instutucionalne i terenske borbe pokreta Odbranimo šume Fruške gore, tokom koje se pokazalo da inspekcija za zaštitu prirode i sve ostale nadležne institucije ne rade ništa da speče uzurpaciju i uništavanje zaštićenog područja prirode. Šta više, umesto bavljenja primarnim nadležnostima zaštite javnog interesa u vezi sa prirodnim javnim dobrima, oni su radili i rade suprotno i isključivo u interesu privilegovanih i prebogatih supružnika Petrić, suvlasnika Galens Investa i vlasnika kompanije Promista.
Da li smo očekivali kopernikanski obrt?
Da je kojim slučajem Pokrajinski sekretarijat doneo odluku da ukine rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode to bi zaista bio kopernikanski obrt, jer ljudi iz institucija koji su potpisivali razna akta da udovolje interesima Petrića pre nekoliko godina, su isti oni koji su danas odlučivali po odluci Upravnog suda. Imajući to u vidu, treba naglasiti odgovornost ljudi koji sede u stručnim institucijama i organizacijama. I dodatno treba se podsetiti imena koja stoje na upravnim aktima i zbog kojih se ceo predmet Kesten-NP Fruška gore svrstva u paradigme i školske primere kako zaštićeno područje prirode zapravo nije zaštićeno od uzurpacije i uništavanja, ako neki finansijski ili politički moćnik baci oko i pokaže prstom gde bi da gradi i ogradi. Tada svi iz izvršne vlasti u klijentelističkom ili korumpiranom sistemu odlučivanja, rade poslušno, bilo za neki lični ćar, neku krupnu ili sitnu nagradu, neki procenat ili jednostavno samo da bi zadržali svoju poziciju poslušnog činovnika.
Među imenima izdvajamo sledeće nadležne i najviše odgovorne: Nataša Sarić v.d. direktora PZZP, Slobodan Puzović pomoćnik direktora PZZP, Vladimir Galić pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine od 2016. a sada je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Nemanja Erceg sadašnji pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Uloge ostalih aktera i SPC
U celom ovom galimatijasu raznih akata Pokrajinskog zavoda za zaštitu prorode i Pokrajinskog sekretarijata, ne malu klijentelističku ili koruptivnu ulogu igra sama uprava Nacionalnog parka Fruška gora kao i beočinska opštinska vlast. Svima ovim sistemskim akterima zajednički imenitelj je Srpska napredna stranka. Ovom prilikom želimo posebno da naglasimo nečasnu ulogu Srpske pravoslavna crkva i Eparhije sremske, jer sve je krenula onog momenta kada su veliki vernici Sanja i Nebojša Petrić sklopili prvi usmeni dogovor sa Vladikom Vasilijem, “mi tebi zvono na manastiru Rakovac, ti nama brdo Kesten i put kroz brdo u Nacionalnom parku Fruška gora…”. Tako je počelo s proleća 2020. godine, a tako su nam govorili i dobroobavešteni meštani još tada. Neki koji su kasnije i sami tužili Sanju Petrić zbog ograde i kako saznajemo i dobili prvostepene presude u svoju korist.
Da završimo sa “nastavak sledi”?
Jedan nastavak koji je sledio jeste njihov, on se već desio i u vezi je sa stanjem vlaništva nad parcelama koje su 2020. godine bile crkvene, opštinske, seoske u okviru Nacionalnog parka, a danas 2026. više nisu ni državne ni crkvene, već Sanjine. Da, sve te parcele su danas 6 godina kasnije u vlasništvu Sanje Petrić. Kako? U završnom postupku restitucije Eparhija sremska je poravnanjem sa državom dobila preko 50 parcela Nacionalnog parka Fruška gora u KO Rakovac. Na ovim parcelama SPC se nije ni upisala kao vlasnik, već je odmah iztrgovala sa Sanjom Petrić koja je u imovinsko pravnoj transakciji sadržanoj na 14 stranica, upisana kao privatni vlasnik. Sa ovom poslednjom transakcijom Sanja Petrić je postala vlasnica preko 70ha šume i pašnjaka u zaštićenom području prirode. Kada bi oni bili savesni vlasnici, i kada bi nam država funkcionisala u javnom interesu ne bi to bilo uopšte sporno. Ovako, nemamo se čemu dobrom nadati za sada, jer šume, pašnjaci, staništa, izvor Neven i ostale prirodne vrednoste samog predela i vidikovca su već nepovratno uništeni i potpuno nedostupni ljudima i divljim životinjama, onako kako to nalažu zakoni o prirodi i šumama.
Drugi nastavak koji tek sledi je druga tužba Upravnom sudu koju će Dragana Arsić podneti protiv ovog rešenja Pokrajinskog sekretarijata, jer je apsurdno i skandalozno da se u stvari zaštite prirode u potpunosti zanemare zakonske odredbe na osnovu kojih ograde nesme biti u zaštićenoj prirodi i šumi. Promene dolaze i svi uzurpatori i uništavači prirode moraju biti sankcionisani, a prvi oni koji su svojim potpisima u raznim institucijama sve to odobrili i omogućili.
