Videli smo i osetili na svojoj koži razornu moć olujnih nevremena ekstremnih jačina. Da se na njih moramo navikavati to je valjda sada svima jasno. Posledice klimatskih poremećaja su za dobar deo ljudi bile tamo negde daleko, u sferi “nije kod mene i ne tiče me se”, a celokupna tematika teorija i priča …
Tragom vesti o planu transformacije nacionalnih parkova Srbije u ad/doo. Prirodna dobra od javnog značaja ili prirodni plen od privatnog značaja. Pre nekoliko dana Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu države. Na listi javnih preduzeća koja su planirana za transformaciju …
Imamo li pravo da uopšte pitamo šta su nama naše šume, imamo li pravo da, ako nismo šumarski inžеnjeri, uopšte razmišljamo o šumama i šumarstvu? Eksploatacija prirodnih dobara nikako ne sme biti vizija ni strategija razvoja našeg društva, isto kao što to ne mogu biti prljave tehnologije koje uništavaju životnu sredinu. Takva razvojna orijentacija je …
Iščezao je pojam šume kao prirodnog dobra od nacionalnog značaja Detaljnije »
Mreža Pošumimo Vojvodinu pruža punu podršku meštanima Bavaništa, sela u opštini Kovin, koji se mesecima unazad bore za očuvanje svoje viševekovne šume. Njihov zahtev je da se šuma izuzme iz stečajne mase DPP“ Lune Milovanović“ u stečaju i da ostane u državnom vlasništvu, u kome je oduvek bila. Aktivisti iz Bavaništa su zakazali miran protest u …
Mreža Pošumimo Vojvodinu pruža podršku meštanima Bavaništa Detaljnije »
Od kada je osnovana 2020. godine, mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istražuje kako se planira i koliko finansira pošumljavanje u Vojvodini, na pokrajinskom i lokalnom nivou, kako bi argumentovano nastupala prema javnosti i vlastima. Komuniciramo sa građanima, trudimo se da prepoznamo i artikulišemo stavove i potrebe javnosti, kako bi ih predstavili nosiocima vlasti – donosiocima odluka. Tako …
Peticija „Pošumimo Vojvodinu“ – Reakcije, mišljenja i stavovi građana Detaljnije »
Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ pokrenula je peticiju kojom se traže izmene nekoliko zakona. Ove izmene otkloniće deo problema koji pošumljavanje u Vojvodini onemogućavaju ili ograničavaju.
Samo dve vojvođanske opštine imale su u 2022. godini program korišćenja novca od naknada za seču šume. Samo jedna ima višegodišnji plan pošumljavanja, dok 25 njih nije planiralo da poveća površine pod šumom. Samo 8 njih je u 2021. godini sadilo poljozaštitne pojaseve sa malim iznosima novca.
Dve trećine novca za pošumljavanje, koji je na konkursima nudio Fond za šume AP Vojvodine, ostalo je nedodeljeno i nepotrošeno. To ukazuje da su drugi, sistemski, a ne samo novčani razlozi presudni što pošumljavanje u Vojvodini izostaje.
Vojvodina je najmanje šumovita regija Evrope i zbog nedostatka šuma trpi znatne ekonomske štete. Novca za pošumljavanje ima, ali ono ipak izostaje, jer odnos društva i vlasti prema ovom problemu nije zadovoljavajući. Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istraživala je kako se planira i koliko finansira pošumljavanje.
Pošumljavanjem bi se smanjila površina poljoprivrednog zemljišta za 1,5 do 2 odsto, ali bi se za 15 do 20 odsto povećali prinosi, usled uvećane plodnosti zemljišta, rekao je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, u izjavi kojom je podržao kampanju „Pošumimo Vojvodinu“.
