Dok se kod nas planira i izvodi seča šume u svrhe dalje prodaje, a pri tom se baš i ne vodi previše računa koliko će ostati starijih stabala koja su jedino potencijalno mesto za gnežđenje ptica koje prave rupe i gnezde se u stablima (pogledati objavu o detlićima) dotle se na nekim drugim mestima u svetu već 50 godina razmišlja i radi malo drugačije.
Naime, nakon što su još pre pola veka uvideli koliki je značaj ptica poput detlića i žuna za zdravlje šume u SAD su usled nedostatka tj. zbog malog i nedovoljnog broja ovih korisnih ptica u svojim šumama počeli sa praksom namernog ubijanja zdravih stabala koja bi bila potencijalna gnezdilišta i to imitiranjem prirodnih procesa.
Dakle, umesto da seku i odnose iz šume stabla koja su zgodna za ptice, oni su krenuli da ih namerno ubijaju dinamitom, topingom, silvicidima, prstenovanjem i inokulacijom gljiva, a ponegde i kombinovanim metodama da bi ubrzali i pospešili gnežđenje. Ova praksa se pokazala uspešnom i broj gnezdećih ptica se povećao svuda gde su primenjene ove mere.
Nadam se da se i mi nećemo dohvatiti ovih metoda kad već bude kasno, tj. kad nam ponestane ptica, već da ćemo na vreme malo prilagoditi našu praksu i početi da ostavljamo stara i reprezentativna stabla bez obzira koliko njihova krošnja zauzima korisne površine, tj. koliko uzima prostora eventualnom budućem prinosu. Ovo je naročito značajno za šume u zaštićenim područjima koje su u II ili III stepenu zaštite.
Na „zapadu“ ova stara stabla zovu „wolf trees“ (vučje drvo) i iako su ovo ime dobila u periodu kada se na ova stabla gledalo iz nekog negativnog ugla, danas se priznaje njihov značaj za šumski biodiverzitet.
Iz nekog ličnog iskustva mogu da potvrdim da se ostavlja dosta tog mrtvog materijala (što dubećeg, što ležećeg), ali nažalost osim reprezentativnih stabala uz grebenski put i još na ponekoj raskrsnici šumskih puteva ne mogu se naći ove „starine“ na puno mesta. Ponekad mi se čini da ima više starih stabala u Dunavskom parku nego na celoj Fruškoj gori. U tom smislu bi bila neophodna izmena prakse u smeru nužnog ostavljanja ovakvih stabala da dožive svoj prirodni vek.
Na fotografijama je par ovakvih dubećih stabala koje sam nedavno snimio u potoku Andrevlje, kao i jedan loš primer prakse na kog sam naišao, a na kraju i kultna gorostasna bukva kraj potoka Potoranj.
Više o praksi namernog ubijanja stabala u plemenite svrhe.
Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević
