Koliko znamo o bršljanu?

Priču o bršljanu bih započeo rezultatima jedne nedavne studije iz 2013. izvedene u mešovitim šumama (bukva, hrast i grab) Sarske oblasti na granici Nemačke i Francuske. [1]

Naime, za 24h koliko je trajalo praćenje i snimanje srednjih detlića na 6 gnezdećih rupa u tim šumama registrovano je 227 letova po hranu, a od 147 letova kod kojih je utvrđeno šta su detlići doneli u svojim kljunovima 19% su bile bobice bršljana. Na prvi pogled ovo deluje kao šokantna informacija, jer iako je poznato da se mnoge šumske ptice hrane bobicama bršljana u zimskom periodu kada hrane nema dovoljno, na listi vrsta retko se nalazio detlić, a kamoli još da bršljanom hrani i svoje ptiće u periodu kad ima toliko insekata.

Jedno moguće objašnjenje može biti i činjenica da gram ovih bobica energetski odgovara gramu Mars čokolade, te da je ptićima služen desert 

Šalu na stranu, detlići i bršljan milenijumima dele šumska staništa u Evropi i detlići sigurno znaju nešto što mi još uvek ne znamo.

Pozitivac ili negativac?

Pri pomenu bršljana većina ljudi se odmah namršti, jer je ustaljeno mišljenje da je bršljan jedna izuzetno štetna biljka koju treba suzbijati na svakom koraku.

Možda to i jeste tako u delovima sveta gde je on alohtona vrsta, tj. tuđinac i gde je njegovo širenje uvek na račun autohtonog biljnog sveta. Međutim, u evropskim šumama on je autohtona vrsta, starosedelac koji je velikim zabludama došao na zao glas. Iako ga za svašta optužuju njegova jedina (ali bukvalno jedina mana) je da ume ponekad da svojom vegetacijom toliko optereti krošnju stabla na koje se oslanja da se pod udarom snažnih vetrova ono na kraju sruši.

Na neki način može se reći da se ruše stabla koja su svakako bila tome i sklona, baš kao što naš poznati pesnik reče: „Ako smo pali, bili smo padu skloni“.

Kažu da je parazit, ali to je samo još jedna od zabluda. Bršljan ima svoj korenov sistem i koristi stabla samo kao oslonac, tj sofisticiranim načinom se prilepljuje za koru drveta, baš kao što se u urbanim sredinama vezuje za zidove. Dakle, on nije parazit, a jedino što mu se ovde može zameriti je da se takmiči za iste resurse kao i stablo na koje se naslanja. Ne bi me iznenadilo da nauka uskoro utvrdi da ovo nije samo jednotrano iskorišćavanje, već da bršljan itekako na ovaj ili onaj način vraća drveću uslugu.

U urbanim sredinama ga optužuju da uništava zidove, ali je nedavnom studijom utvrđeno da se dešava baš suprotno tj. da on na više načina produžava vek zidovima na koje se puže. [2]

Izuzetno zanimljiv projekat na kom se već godinama radi u Mađarskoj je katalogizacija tzv. stabla „veterana“, kao i uvid u fotografije, lokalitet, GPS koordinate, prečnik stabla, godinu merenja, vrstu i dopunske informacije. [3]

Na osnovu ovog kataloga urađena je detaljna studija [4] kojom su evidentirana oštećenja veteranskih stabala prouzrokovana sa 3 glavna uzroka: gljivama iz grupe polypore, bakterijama vrste agrobacterium tumefaciens koja je uzročnik tumora korenovog sistema, kao i bršljana (hedera helix) koji je dežurni krivac za rušenje stabala usled preopterećenja prilikom jakih vetrova.

Ovom studijom je ustanovljeno da je trećina stabala bila u problemu usled jednog od ova 3 uzroka, a konkretno bršljan je utvrđen na oko 15% stabala. Naravno, kao što sam već ranije napomenuo bršljan u ovom slučaju ne ugrožava po definiciji samo stablo.

Iz ovog se može zaključiti da bršljan čak i kod veteranskih stabala ne predstavlja neku veliku pretnju i njegovim presecanjem se ništa revolucionarno neće postići, tj. šteta po životinjski svet koji ga koristi će biti puno veća.

Sve u svemu, uglavnom predrasude i zablude prema junaku moje priče… a za čega je dobar i čemu služi? Ovaj spisak je poduži i ja ću samo navesti nešto od toga, a više o tome čitajte na drugim mestima: [5]

1. Lišće služi za ishranu krupne divljači poput srna i jelena, kao i za ishranu raznih insekata
2. Cveta u jesen kad malo toga cveta i izvor je polena za mnoge insekte, a ima čak i svoju specijalizovanu pčelu Colletes hederae. Med od paše bršljana je izuzetno značajan za pčelinja društva, ali se ne koristi u ljudskoj ishrani jer kristalizira za 24h.
3. Veliki je prečistač vazduha i zemljišta
4. Plodovi/bobice su dragoceni izvor hrane za šumske ptice u zimskom periodu kad ponestane druge hrane
5. Iako otrovan za čoveka ima određenu primenu u farmaciji
6. Služi kao skrovište za brojne sitne životinje i kao spavaća soba za slepe miševe

Bršljan na Fruškoj gori

Nadam se da ste čitanjem ovog teksta bar malo promenili mišljenje o bršljanu, a ja bih se vratio na vezu srednjeg detlića i bršljana sa početka priče. Naime, bršljana ima puno na Fruškoj gori, baš kao i srednjeg detlića – neuobičajeno puno. Razlog velikih površina na kojima je bršljan može biti opet u načinu na koji su vršene intenzivne seče vekovima, jer bršljan najčešće zauzima površine šuma gde je došlo do nekog poremećaja u sklopu krošnji tj. gde ima dovoljno svetla za njegov inicijalni razvoj. Delovi Fruške gore gde se nije tako intenzivno seklo (šume koje su korištene za lov vlastele) znatno su manje obrasle bršljanom. Sve u svemu, i detlići i bršljan svoju brojnost na Fruškoj gori duguju prvenstveno ljudskim aktivnostima. Ono što danas vidimo je izbalansiran ekosistem koji ne trpi nikakve radikalne promene.

Upravljač u skladu sa nekim tradicionalnim pristupom suzbija bršljan na teritoriji NP Fruška gora.

Planom upravljanja NP Fruška gora za 2021. godinu [6] predviđeno je 600.000 din za suzbijanje bršljana presecanjem na 84,29 ha. Suzbijanje bršljana presecanjem je aktivnost koja se sprovodi i u manastirskim šumama u nepoznatom obimu i ova aktivnost se sprovodi godinama i decenijama unazad.

Na kraju se nadam da ste i vi kao i ja odbacili predrasude i da sad na drugi način gledate na ovu biljku koja se u tmurnim zimskim mesecima jedina zeleni u goloj šumi i predstavlja značajan izvor hrane i skloništa za šumski svet.

Reference:

1. https://docplayer.org/75316251-Efeubeeren-hedera-helix-als-nestlingsnahrung-des-mittelspechts-dendrocopos-medius.html
2. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0360132310002222
3. http://www.dendromania.hu/index.php?lang=en
4. https://natureconservation.pensoft.net/article/51633/
5. https://besjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1111/j.1365-2745.2005.01021.x
6. https://www.npfruskagora.co.rs/data/dokumenti/pu2021.pdf

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević