Nedavno sam u diskusiji u vezi Ledinačkog jezera naišao na zanimljiv komentar. Naime, sagovornik je napisao:
„Sudbinu su zapečatili lažni ekolozi (zapravo splet privatnih interesa i budalaštine) time što su sprečili završetak eksploatacije rudnika Srebro, izradu terasastih bočnih strana i konačno zatvaranje uz REKULTIVACIJU, dakle pošumljavanja, uređena i vraćanja u stanje blisko prirodnom, ali ipak bezbednom i uređenom kupalištu.“
Zapitao sam se da li je moguće da sa ove vremenske distance neko i dalje veruje u dobre namere tadašnjeg kupca „Alas Holdinga AD“?
Da se podsetimo, austrijska kompanija je kupila tadašnje „Rudnike nemetala Rakovac“ i dobila prava na eksploataciju 2 kamenoloma: „Srebro“ i „Kišnjevu glavu“.
Zašto su oni to uopšte kupili?
U trenutku kupovine kamenolom Srebro je nešto što se zove Ledinačko jezero. Kamenolom Kišnjeva glava je pri kraju projektovane eksploatacije koja je počela još 30-ih godina XX veka i rezerve trahita koje su u gabaritima kamenoloma su takođe pri kraju. Ostalo je da se iskopa još par miliona kubika u dubinu i Kišnjeva glava može da stavi katanac. Dakle, nisu ušli u kupovinu zbog Kišnjeve glave.
Sledi logičan zaključak da su u kupovinu ušli zbog kamenoloma Srebro. E sad, neko im je obećao da neće biti problema da odrade eksploataciju usred NP pod okriljem tzv. „rekultivacije“ koja je obavezna po zakonu. Taj neko nije očekivao da će meštani, kao i ovi gore navedeni „lažni ekolozi“ da dignu buku i krenu da brane selo od pogubnih teških kamiona i svega što nosi buduća eksploatacija. Naravno, prvo je trebalo rasterati kupače, zatim zabraniti pristup i na kraju se krenulo u užurbano ispumpavanje vode iz jezera po tobožnjem projektu rekultivacije.
Projekat JPNP Fruška gora
Iako je JPNP Fruška gora još 2001. godine finansiralo idejno rešenje projekta rekultivacije kamenoloma „Srebro“ koji nije predviđao nikakvu dodatnu eksploataciju ovo idejno rešenje se nije ni uzelo ozbiljno u obzir. Ono je ukratko predviđalo:
Jezero
- Sanaciju zapadnog bloka stena sa kaskadnim urezivanjem i biološkom rekultivacijom
- Neophodne radove na regulaciji dna jezera bez isušivanja
- Sanitarno uređenje prostora sa opremanjem plaže i kupališta.
- Izdvajanje karakterističnog profila trahita za obrazovanje i edukaciju
Centralni deo
- Zemljani radovi
- Biološka rekultivacija
- Regulacija odvodnjavanja
- Obnova i prenamena postojećih objekata
Šumski deo oko Crnog vrha (Ledinačkog crnog čota)
- Uređenje šetnih i drugih staza, odmorišta i klupe
- Uređenje vidikovaca
- Table i znaci upozorenja
- Zaštitna ograda duž ivica kopa
Jalovište
- Sprovođenje biološke rekultivacije
- Čišćenje i uređenje Tavnog potoka
- Uređenje vidikovca
Prilazni deo
- Regulacija vodnog režima Kamenarskog i Tavnog potoka
- Uređenje prostora za parking
- Rekonstrukcija drobilice i prenamena u ugostiteljski objekat
- Uređenje otvorenog amfiteatra
- Uređenje izvora Zvečan
Sve u svemu jedan lep, skroman i prilično sadržajan projekat za svaku pohvalu.
Šta se dalje desilo?
Rekultivacija koju je „Alas“ planirao je po rečima tadašnjih menadžera predviđala dodatno iskopavanje 5 miliona kubika u cilju ravnanja ivica kamenoloma, uz prethodno ispumpavanje vode iz kamenoloma. Oni su krenuli u svoj projekat, ispumpali vodu i onda „naišli na tvrdo“. Naišli na ljude koji su prepoznali prevaru, naišli na meštane, naišli na one „lažne ekologe“.
Kad su shvatili da od svega neće biti ništa uvalili su „vruć krompir“ nekom moćniku kom je bilo dovoljno to da iskopava Kišnjevu glavu sve dok bude imalo šta da se iskopava. U suštini, ostalo mu je samo da omaže tanjir. Ovo mazanje tanjira se polako bliži kraju, jer više nema šta da se omaže, eno ubušili su kamenolom do Kine.
Projekat koji je trebao da se stvarno izvede
A sad ide ono glavno: našao sam projekat rekultivacije Srebra koji pokazuje stvarne dimenzije onog što nas je čekalo i što bi se desilo da nije bilo pametnih i hrabrih ljudi koji su to sprečili.
Projekat je objavljen 2009. baš kad je počelo i jezero da se ispumpava. Potpisao ga je neki Eduard Dorn i objavio pod nazivom „Erstellung eines Abbaukonzepts für den Trachyt-Steinbruch Srebro unter Verwendung des Bergbauspezialprogramms SURPAC“.
Projekat je podrazumevao ogromno povećanje površine kamenoloma pod izgovorom obaranja stranica i trebao je da se izvede u II faze:
- I faza (oko 8 miliona tona za 10 godina)
- II faza (oko 14 miliona tona za narednih 10 godina)
Dakle, trebalo je da se iskopa još 22 miliona tona kamena u narednih 20 godina – sve u ime rekultivacije. Ne samo to, planirani su još i ambiciozni istražni radovi na delovima koji su u I zoni zaštite NP, nije im ovo bilo dosta.
Zanimljivo je i gde su sve hteli da deponuju jalovinu… al’ bi nam bilo veselo.
Pogledajte slike iz priloga i koliko je samo kamenolom trebao da se proširi po njihovom planu rekultivacije.
Zaključak
Eto, ovo je neki moj doprinos celoj priči (onako kako ja vidim celu stvar), da podvučemo nekako… Možda je vreme da neko izvadi iz fioke ono zanimljivo idejno rešenje iz 2001, a možda je najbolje da i dalje kupujemo pivo čuvaru da bi nas pustio da samo vidimo ovo predivno jezero i možda umočimo prste ili šta god.
Ovo je odličan primer kako nam budući eksploatatori uvek prodaju bajke i šarene laže. Nema tu dobrih namera, već samo profit. Ako ne umemo sami da se odbranimo, izgleda da nema ko drugi to da uradi umesto nas, bez obzira ko je na vlasti.
Goran Vučićević
01.05.2022.
