Na Fruškoj gori postoji 18 planinarskih domova, iako su ona 3 koja su postojala pre II svetskog rata propala.

Svakog se vikenda sa svih strana penju reke izletnika i turista do fruškogorskih izletišta, ne samo iz Novog Sada, već i iz Beograda, Karlovaca, Rume i ostalih mesta, a koriste se autobusi, automobili, bicikli, železnica, parobrod, žičara ili se ide peške.

Na Petrovaradinskoj tvrđavi je uređen zabavni park sa raznim dečjim igralištima, restoranom, zoološkim vrtom, a tu je smešten i novoosnovani Poljoprivredni fakultet.

U Petrovaradinu je i sedište planinarskog društva vojvođanskih Hrvata „Crveni čot“

U Sremskoj Kamenici je malo kupalište u hladu šume (misli se verovatno na obalski deo pod današnjim Kameničkim parkom), par gostionica, jedan stari zamak (misli se na Marcibanji-Karačonji dvorac), kao i veza parobrodom na svaka 2 sata.

Na Popovici se nalazi 8 planinarskih kuća/domova poređanih jedna do druge, kao i dom pokrajinskog planinarskog odbora. Neke od tih kuća su nekada bile letnjikovci novosadskih bogataša.

Na Iriškom vencu se u sezoni mogu videti ne samo brojni domaći turisti, nego i puno stranaca iz raznih evropskih zemalja zahvaljujući jakoj i efikasnoj propagandi, kao i mnogobrojnim i lakim prilazima i putevima.

Interesantna priča za koju ne mogu da nađem potrvdu gde autor tvrdi da je Josif Pančić prilikom svojih istraživanja Fruške gore pobudio pažnju austro-ugarskih vlasti, pa su ga uhvatili i zatvorili u Petrovaradinsku tvrđavu iz koje su ga pustili tek nakon što su iz Beograda dobili povoljne podatke. Tako su eto 2 značajna Josipa/Josifa bili zatvorenici tvrđave.

Na Stražilovu se se nalazi hotel i planinarski dom „Đački rastanak“, a kraj njega planinski botanički vrt (arboretum).

Do Crvenog čota se može stići sa bilo koje stanice na železničkoj pruzi Novi Sad-Beočin.

Planinarski dom na Zmajevcu srušen za vreme rata su iznova sagradli rudari iz Vrdnika i on je baza za letnje, zimske i skijaške ture.

Na Crvenom čotu se nalazi vidikovac u obliku piramide sa panoramskim pogledom.

Očigledno je taj posleratni period (prve decenije) bio i neki vrhunac masovnosti i organizovanosti planinara na Fruškoj gori, a sve ovo se dešava dok još Nacionalni park kao takav ne postoji, već postoji nešto što se zove „Narodno izletište“ što naravno puno govori o tadašnjem karakteru i društvenom značaju Fruške gore. Planinarski pokret (što formalni što neformalni) je oduvek bio stub razvoja i promocije Fruške gore kao značajne destinacije na širem nivou, što ovaj Nacinalni park znatno razlikuje u odnosu ne sve ostale u Srbiji i što se često zaboravlja od strane države i upravljača.

Autor teksta: Goran Vučićević
Arhivske fotografije: Goran Vučićević
Fotografija doma sa sajta Fruškać

The post Planinarenje na Fruškoj gori pre 70 godina appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Ako vratimo samo malo film unazad, prva stvar koja je urađena i čime je možda i određen smer u kom će se razvijati gazdovanje šumama i odnos prema ovom našem zajedničkom zaštićenom dobru je ona čuvena kastastrofalna gola seča na Popovom bregu u blizini Zmajevca. Još tada je svesno ili nesvesno poslata poruka od strane novih/starih vlasnika šta oni misle o Nacionalnom parku, njegovim šumama, zaštiti i kako će oni to ubuduće gazdovati.

Od tada, pa sve do danas dešavaju se katastrofe za katastrofama, svake godine se menjaju izvođači i ugovorni modeli, ali sve više i više se radi zulum na štetu nacionalnog parka, šume, pa u krajnjem slučaju i prirode, kao i naše budućnosti. Došli smo do toga da se sada seče neprekidno kad i seči vreme nije.

Nismo deca i krajnje je vreme da prestanemo da verujemo u bajke, a to da će manastiri biti šumama dobre gazde su bajke nad bajkama.

Nije to od juče, to je jednostavno deo tradicije, kao i istorijska činjenica. Priča o sticanju, gazdovanju i gubitku imovine fruškogorskih manastira je duga i traje vekovima, ali je saglediva i dokumentovana. Napravljena je ogromna greška vraćenjem fruškogorskih šuma manastirima, jer oni ne mare za zakone ove države, baš kao ni za posebne uslove zaštite u kom su šume koje su im vraćene.

Prikupio sam pozamašnu dokumentaciju na ovu temu i prvom prilikom ću objaviti detaljan rad (čim ga sastavim), a za početak evo i citata jednog od naših najznačajnijih mislilaca Dr Dragoljuba Jovanovića iz njegove knjige „Agrarna politika“ objavljene 1930. godine.

Manastirska i crkvena imanja predstavljaju čist manjak u našoj ekonomiji. Na njih se ne mogu primeniti ni oni argumenti u korist velikih gazdinstava na severu. To uopšte nisu nikakva gazdinstva: zemlja se ispošćuje nerazumnim i nehatnim sistemom napolice i zakupa; proizvodi se raznose i prodaju u bescenje; uprava nije nikakva ili je otvoreno raspikućska. Monaha ima malo, i oni nikad ne rade zemlju, tako da se starešina manastira pretvara u velikoposednika. Ako se bavi privredom, on napušta crkvu; ako se bavi crkvom, on zanemaruje privredu; a najčešće propada oboje.

Manastirska i crkvena imanja su dodsadašnjpm odredbama stavljena pod udar agrarne reforme kad prelaze maksimum. Radi nekih vakufa i za većinu manastira u Južnoj Srbiji, dovodi se u pitanje i samo ukidanje kmetskih i čifčiskih odnosa. Protiv ovoga poslednjeg rešenja istaknut je specijalan karakter manastira kao zadužbina. Ali se kod toga ne može stati, jer bi se sa takvim argumentima mogla dovesti u pitanje čitava agrarna reforma. Najzad, pod udar treba staviti i manastirska imanja u Srbiji.

Izgleda se ništa nije promenilo za 100 godina… ljudska pohlepa ne poznaje Boga.

Autor: Goran Vučićević

The post Kakve su gazde naši manastiri? appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Najnovija naučna studija iz susedne nam Mađarske koja u slobodnom prevodu glasi “Plantaže neautohtonog drveća su slaba zamena za poluprirodne šume u pogledu raznolikosti biljaka i ekološke vrednosti“ potvrđuje rezultate nekih ranijih istraživanja i sumnji, a koji se tiču pre svega ekološke (bez)vrednosti plantažnih (sađenih) šuma. Cilj istraživanja je bio ispitati različitosti u sastavu biljnih vrsta odnosno koliko taksonomska, funkcionalna i filogenetska raznovrsnost se razlikuje između poluprirodnih topolovih šuma i “veštačkih“ šuma tj plantaža (bele topole, crnog bora i bagrema). Ukratko, istraživački tim je otkrio sledeće:

• da četiri analizirana tipa šumskog staništa (jedno poluprirodno i tri plantažna tipa) imaju značajno različite sastave vrsta.
• poluprirodne šume su imale najveći broj dijagnostičkih vrsta.
• dok su mnoge dijagnostičke vrste poluprirodnih šuma bile autohtone vrste žbunja, plantaže su imale mnogo korovskih i alohtonih vrsta kao dijagnostičke vrste.
• ispitivane površine poluprirodnih šuma imale su najveću raznolikost i brojnost autohtonih vrsta po jedinici površine, a najniži broj alohtonih biljaka.
• na osnovu vrednosti indikatora prirodnosti, poluprirodne šume su bile najmanje degradirane, a plantaže bagrema su bile najviše degradirano šumsko stanište.
• poluprirodne šume predstavljale su dom za najveći broj vrsta od značaja za očuvanje (retke, malobrojne, ugrožene).

Zaključak:
Poluprirodne šume su se pokazale daleko vrednijim iz ekološke i konzervacijske perspektive od plantažnih šuma stoga bi programi zaštite vrsta i restauracije staništa trebali da se fokusiraju na njihovo očuvanje, vraćanje autohtonih šuma i konverziju plantaža u poluprirodne šume sa autohtonim vrstama. Takođe autori apostrofiraju kako je dalje širenje (sadnja) plantaža bagrema i crnog bora potpuno ekološki nepoželjno i neprihvatljivo.

Inače, rad je objavljen u jednom od najprestižnijih naučnih časopisa na svetu iz oblasti šumarstva (peti na rang listi među 70 indeksiranih časopisa), a potpuno besplatno je dostupan na sajtu ScienceDirect, gde se može preuzeti i u PDF formatu.

The post Plantaže drveća appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Nestaju bukove i hrastove šume, ptice i životinje beže, prave se široki šumski putevi za tešku mehanizaciju, potoci nestaju, zemljani putevi se pregrađuju, a ljudi ko ljudi, neki prolaze tiho, neki malo gunđaju, neki se prave da ne vide ništa, a neki se bune.

Naša Fruška gora je najstariji nacionalni park, jedinstveni biološki i geološki dragulj Panonske nizije. Dragulj izbrušen delovanjem vetra i vode pre stotine miliona godina, kad je tektonskim čudom stvorena Đerdapska klisura, more iscurilo kroz nju, a ostao nam Dunav i jedan masivni morski greben.

Do pre par stotina godina šume Fruške gore su zauzimale oko 200.000 hektara, danas samo 26.000. Uticaj čoveka, industrije i pohlepne ekonomije su uradili svoje i danas je najveći izazov sačuvati preostalu prirodu, preostale šume, biodiverzitet i geološko nasleđe.

Prirodna baština Vojvodine je poslednju deceniju izložena eskalirajućoj eksploataciji što je sa jedne strane rezultat pogrešne strategije upravljanja zaštićenim područjima prirode, a sa druge strane je posledica nesavesnog gazdovanja šumama od strane javnih preduzeća koje je država ovlastila da budu savesne gazde.

Jasno je da imamo apsurdnu situaciju jer je država putem Zakonu o zaštiti prirode i Zakonu o nacionalnim parkovima definisala područja prirodnih vrednosti pod zaštitiom, a sa druge strane je omogućila komercijalnu eksploataciju tih istih područja po Zakonu o šumama.

U ovom procepu jako dobro su se snašli svi upravljači zaštićenih područja prirode u Srbiji, pa tako i Javno preduzeće Nacionalni park Fruške gore, u svoju korist, a na štetu javnog dobra.

U poslednje dve decenija u upravi JP NPFG izmenjale su se sve stranke pobednice političkih izbora i svakoj od njih je Fruška gora bila partijski plen i mesto udomljavanja svog kadra.

U protoku vremena od dvadeset godina i ako su se generalni direktori menjali, ostajala je jedna konstanta u šumarskom kadru koja je ležerno i lagodno sticala svoje privatne profite od bespravne seče šuma.

Postoji termin “nadmera” koji se odnosi na količinu posečenog drveta koja se dozvoljava preko planske količine, a ljudi iz šumarskog esnafa kažu da je nadmera socijalna kategorija jer su u šumarstvu male plate.

Ima možda nekog smisla u tom socijalnom kontekstu, ali kad ta nadmera prevaziđe meru poštenja i odgovornosti upravljača i postane izvor i mera korpucije i kriminala, onda je to crveni alaram za inspekcijske organe. Tu sad dolazimo do jednog od glavnih problema, a tiče se rada šumarsko-lovne inspekcije.

Iskustvo “Pokreta Odbranimo šume Frške gore”, čiji rad je podržan kroz inicijativu „Građani imaju moć“ koji sprovodi Crta u saradnji sa USAID, govori o tome da ova inspekcija ne radi savesno i nezavisno. Štaviše ona je vrlo često direktni ili indirektni saučesnik u izvršavanju ilegalnih šumarskih aktivnosti.

Tokom dve i po godine našeg aktivističkog rada podneli smo oko 25 inspekcijskih prijava koje su sve bile osnovane. Da smo imali resusrse moglo ih je biti i 250, što govori o tome kolike su razmere nesavesnog gazdovanja šumama Fruške gore.

Da li je samo nekontrolisana “nadmera” razlog tome? Ne, nije! Postoji još nekoliko uzroka za ovako katasrofalno upravljanja šumama Fruške gore.

Prvi je legalizovanje komercijalne seče šuma preko Osnova gazdovanja šumama koje su urađene 2016. godine. One su urađene i nestručno i nesavesno, ali sa jasnim ciljem da se šume zaštićenog područja prirode stave u funkciju drvne industrije i domaće i inostrane koje su gladne drvne sirovine.

Dakle, imamo na delu svesnu nameru političkih donosilaca odluka u Upravi za šume kojom je proizvodna funkcija šuma Fruške gore postala prioiretna na uštrb ekološke i sociološke.

Drugi uzrok je vraćanje 6.000 hektara šuma Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Eparhiji sremskoj u postupku restitucije. Ona je počela da gazduje samostalno svojim šumama 2016. godine i to davanjem šuma u zakup privatnim firmama za oko 180.000 evra godišnje.

Ovaj, u suštini koncesionarski način gazdovanja šumama je najgori mogući model, jer je i praksa u regionu je pokazala da u ovakvom modelu gazdovanja sopstvenik šuma nema kontrolu nad sečama.

Da bi situacija bila još teža, imamo i treći uzrok, a to su visoko koruptivne radnje u organizaciji i pod patronatom najviših državnih službenika iz Uprave za šume.

Pokret “Odbranimo šume Fruške” je 13. maja ove godine podneo krivičnu prijavu protiv visokog državnog službenika, šefa odseka za planiranje i održivo šumarstvo Radivoja Kaurina.

On je osnovao privatnu firmu za šumarsku delatnost koja zajedno sa još tri firme pod njegovom kontrolom, sa nekoliko osoba među kojima je zaposleni čuvar prirode u JP NPFG, organizuje i prihoduje od seče fruškogorskih šuma.

Krivična prijava je zaprimljena u Odeljenju za suzbijanje korupcije u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Da li je država rešena da odmota klupko direktne odgovornosti za destrukciju Fruške gore, svojih državnih službi i službenika među kojima bitnu ulogu ima i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, videćemo uskoro.

Dragana Arsić
24.06.2022.

Izvor: Danas
Foto: Mihailo Bogdanović

The post Fruška gora – između partijskog plena i ličnog bogaćenja appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

„Sudbinu su zapečatili lažni ekolozi (zapravo splet privatnih interesa i budalaštine) time što su sprečili završetak eksploatacije rudnika Srebro, izradu terasastih bočnih strana i konačno zatvaranje uz REKULTIVACIJU, dakle pošumljavanja, uređena i vraćanja u stanje blisko prirodnom, ali ipak bezbednom i uređenom kupalištu.“

Zapitao sam se da li je moguće da sa ove vremenske distance neko i dalje veruje u dobre namere tadašnjeg kupca „Alas Holdinga AD“?

Da se podsetimo, austrijska kompanija je kupila tadašnje „Rudnike nemetala Rakovac“ i dobila prava na eksploataciju 2 kamenoloma: „Srebro“ i „Kišnjevu glavu“.

Zašto su oni to uopšte kupili?

U trenutku kupovine kamenolom Srebro je nešto što se zove Ledinačko jezero. Kamenolom Kišnjeva glava je pri kraju projektovane eksploatacije koja je počela još 30-ih godina XX veka i rezerve trahita koje su u gabaritima kamenoloma su takođe pri kraju. Ostalo je da se iskopa još par miliona kubika u dubinu i Kišnjeva glava može da stavi katanac. Dakle, nisu ušli u kupovinu zbog Kišnjeve glave.

Sledi logičan zaključak da su u kupovinu ušli zbog kamenoloma Srebro. E sad, neko im je obećao da neće biti problema da odrade eksploataciju usred NP pod okriljem tzv. „rekultivacije“ koja je obavezna po zakonu. Taj neko nije očekivao da će meštani, kao i ovi gore navedeni „lažni ekolozi“ da dignu buku i krenu da brane selo od pogubnih teških kamiona i svega što nosi buduća eksploatacija. Naravno, prvo je trebalo rasterati kupače, zatim zabraniti pristup i na kraju se krenulo u užurbano ispumpavanje vode iz jezera po tobožnjem projektu rekultivacije.

Projekat JPNP Fruška gora

Iako je JPNP Fruška gora još 2001. godine finansiralo idejno rešenje projekta rekultivacije kamenoloma „Srebro“ koji nije predviđao nikakvu dodatnu eksploataciju ovo idejno rešenje se nije ni uzelo ozbiljno u obzir. Ono je ukratko predviđalo:

Jezero

• Sanaciju zapadnog bloka stena sa kaskadnim urezivanjem i biološkom rekultivacijom
• Neophodne radove na regulaciji dna jezera bez isušivanja
• Sanitarno uređenje prostora sa opremanjem plaže i kupališta.
• Izdvajanje karakterističnog profila trahita za obrazovanje i edukaciju

Centralni deo

• Zemljani radovi
• Biološka rekultivacija
• Regulacija odvodnjavanja
• Obnova i prenamena postojećih objekata

Šumski deo oko Crnog vrha (Ledinačkog crnog čota)

• Uređenje šetnih i drugih staza, odmorišta i klupe
• Uređenje vidikovaca
• Table i znaci upozorenja
• Zaštitna ograda duž ivica kopa

Jalovište

• Sprovođenje biološke rekultivacije
• Čišćenje i uređenje Tavnog potoka
• Uređenje vidikovca

Prilazni deo

• Regulacija vodnog režima Kamenarskog i Tavnog potoka
• Uređenje prostora za parking
• Rekonstrukcija drobilice i prenamena u ugostiteljski objekat
• Uređenje otvorenog amfiteatra
• Uređenje izvora Zvečan

Sve u svemu jedan lep, skroman i prilično sadržajan projekat za svaku pohvalu.

Šta se dalje desilo?

Rekultivacija koju je „Alas“ planirao je po rečima tadašnjih menadžera predviđala dodatno iskopavanje 5 miliona kubika u cilju ravnanja ivica kamenoloma, uz prethodno ispumpavanje vode iz kamenoloma. Oni su krenuli u svoj projekat, ispumpali vodu i onda „naišli na tvrdo“. Naišli na ljude koji su prepoznali prevaru, naišli na meštane, naišli na one „lažne ekologe“.
Kad su shvatili da od svega neće biti ništa uvalili su „vruć krompir“ nekom moćniku kom je bilo dovoljno to da iskopava Kišnjevu glavu sve dok bude imalo šta da se iskopava. U suštini, ostalo mu je samo da omaže tanjir. Ovo mazanje tanjira se polako bliži kraju, jer više nema šta da se omaže, eno ubušili su kamenolom do Kine.

Projekat koji je trebao da se stvarno izvede

A sad ide ono glavno: našao sam projekat rekultivacije Srebra koji pokazuje stvarne dimenzije onog što nas je čekalo i što bi se desilo da nije bilo pametnih i hrabrih ljudi koji su to sprečili.

Projekat je objavljen 2009. baš kad je počelo i jezero da se ispumpava. Potpisao ga je neki Eduard Dorn i objavio pod nazivom „Erstellung eines Abbaukonzepts für den Trachyt-Steinbruch Srebro unter Verwendung des Bergbauspezialprogramms SURPAC“.

Projekat je podrazumevao ogromno povećanje površine kamenoloma pod izgovorom obaranja stranica i trebao je da se izvede u II faze:

• I faza (oko 8 miliona tona za 10 godina)
• II faza (oko 14 miliona tona za narednih 10 godina)

Dakle, trebalo je da se iskopa još 22 miliona tona kamena u narednih 20 godina – sve u ime rekultivacije. Ne samo to, planirani su još i ambiciozni istražni radovi na delovima koji su u I zoni zaštite NP, nije im ovo bilo dosta.

Zanimljivo je i gde su sve hteli da deponuju jalovinu… al’ bi nam bilo veselo.

Pogledajte slike iz priloga i koliko je samo kamenolom trebao da se proširi po njihovom planu rekultivacije.

Zaključak

Eto, ovo je neki moj doprinos celoj priči (onako kako ja vidim celu stvar), da podvučemo nekako… Možda je vreme da neko izvadi iz fioke ono zanimljivo idejno rešenje iz 2001, a možda je najbolje da i dalje kupujemo pivo čuvaru da bi nas pustio da samo vidimo ovo predivno jezero i možda umočimo prste ili šta god.

Ovo je odličan primer kako nam budući eksploatatori uvek prodaju bajke i šarene laže. Nema tu dobrih namera, već samo profit. Ako ne umemo sami da se odbranimo, izgleda da nema ko drugi to da uradi umesto nas, bez obzira ko je na vlasti.

Goran Vučićević
01.05.2022.

The post „Lažni ekolozi“ i šta bi bilo da ih nije bilo appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

E pa, naišao sam na zanimljivu doktorsku disertaciju sa PMF-a tadašnjeg magistra Živana Bogdanovića pod naslovom „Hidrološki problemi Srema“.

Šta je tu zanimljivo?

Zanimljivo je da su problemi u naslovu. Zanimljivo je da su se za proteklih 40 godina problemi izgleda uvećali, a neki postali i dramatično ozbiljni. Zanimljivo je da danas niko ne smatra da uopšte postoje ovi problemi.

Navešću samo nekoliko detalja iz ovog nadasve detaljnog naučnog rada, a uporedne zaključke sa današnjom situacijom izvedite sami. Fokusirao sam se samo na Frušku goru.

O izdanima

1. Freatske/lutajuće vode

Slobodne podzemne vode koje se kreću pod uticajem gravitacije. Kretanje je laminarno kada su pore i pukotine male i turbulentno kada su podzemni kanali veći.

One predstavljaju gornji najplići vodonosni horizont formiran u detritičnim sedimentima iznad prvog vodonepropusnog sloja. Ova izdan je, izuzimajući neke manje delove Fruške gore, prisutna u celom Sremu. Međutim, dubina, režimi i ostali njeni elementi nisu svuda isti.

Na Fruškoj gori su zastupljene razbijene izdani. Ove vode upoznajemo posredno i preko velikog broja izvora. Retki i pojedinačni izvori na visinama preko 400m pokazuju nam da postoje razbijene izdani.

Najveći broj fruškogorskih izvora izbija u određenim visinskim pojasevima. Prvi je na 400-420 m, drugi na 320, a treći na 260-280 m. Ovo pokazuje da postoje 3 izdanske zone. Kolebanja izdašnosti idu od 1:2 do 1:5, a izvesni broj izvora i presušuje u delu godine.

2. Arteške vode

One su pod hidrostatičkim pritiskom zbog čega se vode iz njih kroz bušotine dižu na topografsku površinu (prave arteške vode) ili se zbog nedovoljnog pritiska samo približe površini (subarteške vode).

U visokim delovima Fruške gore ne postoje hidrogeološki uslovi za formiranje arteških izdani.

Izvori

U monografiji „Vode Fruške gore“ kartirano je 187 izvora, ali to nisu svi. Postoji još izvestan broj izvora koji tom prilikom nisu obeleženi, jer se nalaze na malim visinama.

Najveći broj njih se nalazi u dolinama fruškogorskih potoka, u izvorišnim čelenkama ili na stranama dolina. Nema na Fruškoj gori potočne doline bez većeg ili manjeg broja izvora. U slivu Bukovačkog potoka ima 9 izvora, u dolini Manđeloskog 8.

Izdašnost ovih izvora je uglavnom mala, ali su oni ipak stalni sa manjim kolebanjima izdašnosti.Izdašnost normalnih izvora kreće se od 1 do 60 l/min. Izvori na većim visinama imaju manje izdašnosti. Na visinama većim od 400 m nema izvora sa izdašnošću većom od 5 l/min. Od ukupno 8 izvora sa izdašnošću većom od 30 l/min 7 ih je na visinama između 100 i 200 m.

Česta je pojava kod fruškogorskih potoka da u srednjim i donjim tokovima, tekući preko poroznog materijala gube vodu. Ona se nadalje kreće podzemno i obilato hrani izvore na manjim visinama.

Analiza 11 uzoraka vode sa izvora širom Fruške gore pokazuje da su vode, sem u jednom slučaju, nezagađene i kvalitetne.

Vodotoci

Na Fruškoj gori ima ukupno 51 potok, od toga 44 pripada grupi stalnih vodotoka. Autor je dao tabelarni prikaz dužine, protoka (max, min) i ostalih parametara za sve potoke, a mnoge od njih i detaljno opisao od izvora do ušća.

Podaci o nekim od izvora koji su navedeni u opisima potoka:

• ispod „Jabuke“ 4.5 l/min
• ispod „Letenke“ 6 l/min

Šta dalje?

• Zanimljivo bi bilo uporediti današnji broj izvora, kao i njihovu izdašnost.
• Zanimljivo bi bilo uporediti tabelarne podatke o protocima potoka sa današnjim podacima.
• Zanimljivo bi bilo uporediti pojedinačne opise potoka sa današnjom situacijom.

Izgleda da ovo nikog ne zanima.

U prilogu je fotografija Karlovačkog potoka onako kako izgleda u većem delu godine u poslednje vreme.

Goran Vučićević
01.05.2022.

The post Hidrološka slika Fruške gore appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Krčenje šuma i sve intenzivniji šumski radovi u delovima koji su nekad bili namenjeni lovu ili su se zbog težeg pristupa malo eksploatisali, ogromno izlovljavanje, trovanje i maltene masovno uništavanje grabljivica na teritoriji Srema, gubitak staništa, kao i kasnija divlja gradnja i širenje vikend zone duboko ka žili planine učinili su da danas mnogih ptica koje ću navesti ovde nema niti će se vratiti.

Da su sve ove ptice tada živele na Fruškoj gori imamo u dosta sačuvanih izvora. Kako navodi Jiří Mlíkovský u svom radu „Rané ornitologické expedice do Syrmie a Banátu (1809 – 1855)“ ovo su neki od ornitoloških ekspedicija iz tog perioda:

• Prvi ornitolog koji je posetio ove krajeve je bio Johann Centurius von Hoffmannsegg i to je učinio 1794. godine.
• Prvi ornitološki rad vezan za ove krajeve je napisao Johann Natterer 1809. godine.
• Kad je János Salamon Petényi postao kustos na zoološkom odseku Mađarskog narodnog muzeja 1834. brzo je podstaknuo nekoliko ekspedicija u Srem i Banat, između ostalog i u Sremsku Mitrovicu, Kovilj, kao i na Obedsku baru.
• Johann Friedrich Naumann 1835. godine.
• Christian Ludwig Landbeck 1838. godine.
• Johann Zelebor u pratnji Josipa Etingera 1853-1855 godine.

Kao značajan izvor iz tog perioda su svakako i radovi Josipa Etingera, koji je veći deo svog radnog veka proveo kao šumarski stručnjak u Sremu, a takođe bio jedan od prvih ornitologa, zoologa i dendrologa u Hrvatskoj. Njegova knjiga “ “Sriemsko-slavonsko-hrvatske divje životinje, zvieri i ptice” objavljena 1857. godine je prva knjiga iz zoologije u Hrvatskoj.

Poseban značaj imaju lovačko-ornitološke ekspedicije nesrećno nastradalog princa Rudolfa, jedinog muškog naslednika tadašnjeg austrougarskog cara Franca Jozefa. Ove ekspedicije po Fruškoj gori i Obedskoj bari su detaljno opisane, a nesrećni princ je bio jedan od može se reći najvećih zaljubljenika u Frušku goru, a njegovi opisi predela oko Čerevića i boravak kod grofa Koteka u gostima na Testeri, kao i detalji iz lova vrlo živopisni. Po rečima samog princa on je na Fruškoj gori boravio u 2 navrata (1876. je lovio po manastirskim šumama, a 1878. godine je bio kod Koteka).

Kao poseban rad koji se oslanja u velikom obimu upravo na priče i zapise princa Rudolfa tu je i II sveska „Ptice : prirodopisne i kulturne crtice“ od Stjepana Gjurašina objavljena 1901. godine. E sad, ako su priče princa Rudolfa bile „lovačke“ onda je i Stjepan „lovac“ 

Takođe je značajan izvor i spisak objavljen 1902. godine pod imenom „Popis ptica hrvatske faune“ i na kom se nalaze i retke ptice uhvaćene na teritoriji Fruške gore.

Na kraju: najbolji uvid u pravi genocid koji je učinjen krajem XIX i početkom XX veka pticama grabljivicama na Fruškoj gori možda pruža i pedantna godišnja statistika ulova u Sremskoj županiji, gde npr. imamo da je 1905. godine ubijeno ukupno 1062 orlova i jastrebova, kao i 2005 sokolova, kobaca i ostalih manjih grabljivica, a i narednih godina je bio sličan trend.

Nažalost, nakon I svetskog rata nemamo javno dostupne lovne statistike, pa o tome ne mogu ništa da kažem.

„Zašto je ovo uopšte bitno i šta koga briga šta je bilo pre 100 godina?“

Bitno je iz sledećih razloga: vrste koje su nekada živele na ovim prostorima mogu da se vrate ili da ih mi reintrodukujemo samo ako im obezbedimo uslove za povratak i boravak, a to uz postojeće režime upravljanja šumama nije moguće. Nužno je povećati površinu rezervata koji već postoje i time obezbediti veći prostor za potencijalne povratnike na kom ih niko neće uznemiravati.

Naravno, već sutra će seča, kvadovi, urbanizacija i sve ostalo da obesmisle ovako nešto, ali treba o ovome pričati.

NAPOMENA:

U prilogu su neke od ptica koje teško da će se vratiti na ove prostore, ili su izuzetno retke danas… za mnoge od njih ćete se verovatno i iznenaditi da su uopšte nekada ovde i živele. Uz svaku fotografiju sam naveo i izvor.

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević

The post Bogatstvo ptica na Fruškoj gori krajem XIX veka appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Naime, nakon što su još pre pola veka uvideli koliki je značaj ptica poput detlića i žuna za zdravlje šume u SAD su usled nedostatka tj. zbog malog i nedovoljnog broja ovih korisnih ptica u svojim šumama počeli sa praksom namernog ubijanja zdravih stabala koja bi bila potencijalna gnezdilišta i to imitiranjem prirodnih procesa.

Dakle, umesto da seku i odnose iz šume stabla koja su zgodna za ptice, oni su krenuli da ih namerno ubijaju dinamitom, topingom, silvicidima, prstenovanjem i inokulacijom gljiva, a ponegde i kombinovanim metodama da bi ubrzali i pospešili gnežđenje. Ova praksa se pokazala uspešnom i broj gnezdećih ptica se povećao svuda gde su primenjene ove mere.

Nadam se da se i mi nećemo dohvatiti ovih metoda kad već bude kasno, tj. kad nam ponestane ptica, već da ćemo na vreme malo prilagoditi našu praksu i početi da ostavljamo stara i reprezentativna stabla bez obzira koliko njihova krošnja zauzima korisne površine, tj. koliko uzima prostora eventualnom budućem prinosu. Ovo je naročito značajno za šume u zaštićenim područjima koje su u II ili III stepenu zaštite.

Na „zapadu“ ova stara stabla zovu „wolf trees“ (vučje drvo) i iako su ovo ime dobila u periodu kada se na ova stabla gledalo iz nekog negativnog ugla, danas se priznaje njihov značaj za šumski biodiverzitet.

Iz nekog ličnog iskustva mogu da potvrdim da se ostavlja dosta tog mrtvog materijala (što dubećeg, što ležećeg), ali nažalost osim reprezentativnih stabala uz grebenski put i još na ponekoj raskrsnici šumskih puteva ne mogu se naći ove „starine“ na puno mesta. Ponekad mi se čini da ima više starih stabala u Dunavskom parku nego na celoj Fruškoj gori. U tom smislu bi bila neophodna izmena prakse u smeru nužnog ostavljanja ovakvih stabala da dožive svoj prirodni vek.

Na fotografijama je par ovakvih dubećih stabala koje sam nedavno snimio u potoku Andrevlje, kao i jedan loš primer prakse na kog sam naišao, a na kraju i kultna gorostasna bukva kraj potoka Potoranj.

Više o praksi namernog ubijanja stabala u plemenite svrhe.

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević

The post Kako ubiti drvo u plemenite svrhe appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

Naime, za 24h koliko je trajalo praćenje i snimanje srednjih detlića na 6 gnezdećih rupa u tim šumama registrovano je 227 letova po hranu, a od 147 letova kod kojih je utvrđeno šta su detlići doneli u svojim kljunovima 19% su bile bobice bršljana. Na prvi pogled ovo deluje kao šokantna informacija, jer iako je poznato da se mnoge šumske ptice hrane bobicama bršljana u zimskom periodu kada hrane nema dovoljno, na listi vrsta retko se nalazio detlić, a kamoli još da bršljanom hrani i svoje ptiće u periodu kad ima toliko insekata.

Jedno moguće objašnjenje može biti i činjenica da gram ovih bobica energetski odgovara gramu Mars čokolade, te da je ptićima služen desert 

Šalu na stranu, detlići i bršljan milenijumima dele šumska staništa u Evropi i detlići sigurno znaju nešto što mi još uvek ne znamo.

Pozitivac ili negativac?

Pri pomenu bršljana većina ljudi se odmah namršti, jer je ustaljeno mišljenje da je bršljan jedna izuzetno štetna biljka koju treba suzbijati na svakom koraku.

Možda to i jeste tako u delovima sveta gde je on alohtona vrsta, tj. tuđinac i gde je njegovo širenje uvek na račun autohtonog biljnog sveta. Međutim, u evropskim šumama on je autohtona vrsta, starosedelac koji je velikim zabludama došao na zao glas. Iako ga za svašta optužuju njegova jedina (ali bukvalno jedina mana) je da ume ponekad da svojom vegetacijom toliko optereti krošnju stabla na koje se oslanja da se pod udarom snažnih vetrova ono na kraju sruši.

Na neki način može se reći da se ruše stabla koja su svakako bila tome i sklona, baš kao što naš poznati pesnik reče: „Ako smo pali, bili smo padu skloni“.

Kažu da je parazit, ali to je samo još jedna od zabluda. Bršljan ima svoj korenov sistem i koristi stabla samo kao oslonac, tj sofisticiranim načinom se prilepljuje za koru drveta, baš kao što se u urbanim sredinama vezuje za zidove. Dakle, on nije parazit, a jedino što mu se ovde može zameriti je da se takmiči za iste resurse kao i stablo na koje se naslanja. Ne bi me iznenadilo da nauka uskoro utvrdi da ovo nije samo jednotrano iskorišćavanje, već da bršljan itekako na ovaj ili onaj način vraća drveću uslugu.

U urbanim sredinama ga optužuju da uništava zidove, ali je nedavnom studijom utvrđeno da se dešava baš suprotno tj. da on na više načina produžava vek zidovima na koje se puže. [2]

Izuzetno zanimljiv projekat na kom se već godinama radi u Mađarskoj je katalogizacija tzv. stabla „veterana“, kao i uvid u fotografije, lokalitet, GPS koordinate, prečnik stabla, godinu merenja, vrstu i dopunske informacije. [3]

Na osnovu ovog kataloga urađena je detaljna studija [4] kojom su evidentirana oštećenja veteranskih stabala prouzrokovana sa 3 glavna uzroka: gljivama iz grupe polypore, bakterijama vrste agrobacterium tumefaciens koja je uzročnik tumora korenovog sistema, kao i bršljana (hedera helix) koji je dežurni krivac za rušenje stabala usled preopterećenja prilikom jakih vetrova.

Ovom studijom je ustanovljeno da je trećina stabala bila u problemu usled jednog od ova 3 uzroka, a konkretno bršljan je utvrđen na oko 15% stabala. Naravno, kao što sam već ranije napomenuo bršljan u ovom slučaju ne ugrožava po definiciji samo stablo.

Iz ovog se može zaključiti da bršljan čak i kod veteranskih stabala ne predstavlja neku veliku pretnju i njegovim presecanjem se ništa revolucionarno neće postići, tj. šteta po životinjski svet koji ga koristi će biti puno veća.

Sve u svemu, uglavnom predrasude i zablude prema junaku moje priče… a za čega je dobar i čemu služi? Ovaj spisak je poduži i ja ću samo navesti nešto od toga, a više o tome čitajte na drugim mestima: [5]

1. Lišće služi za ishranu krupne divljači poput srna i jelena, kao i za ishranu raznih insekata
2. Cveta u jesen kad malo toga cveta i izvor je polena za mnoge insekte, a ima čak i svoju specijalizovanu pčelu Colletes hederae. Med od paše bršljana je izuzetno značajan za pčelinja društva, ali se ne koristi u ljudskoj ishrani jer kristalizira za 24h.
3. Veliki je prečistač vazduha i zemljišta
4. Plodovi/bobice su dragoceni izvor hrane za šumske ptice u zimskom periodu kad ponestane druge hrane
5. Iako otrovan za čoveka ima određenu primenu u farmaciji
6. Služi kao skrovište za brojne sitne životinje i kao spavaća soba za slepe miševe

Bršljan na Fruškoj gori

Nadam se da ste čitanjem ovog teksta bar malo promenili mišljenje o bršljanu, a ja bih se vratio na vezu srednjeg detlića i bršljana sa početka priče. Naime, bršljana ima puno na Fruškoj gori, baš kao i srednjeg detlića – neuobičajeno puno. Razlog velikih površina na kojima je bršljan može biti opet u načinu na koji su vršene intenzivne seče vekovima, jer bršljan najčešće zauzima površine šuma gde je došlo do nekog poremećaja u sklopu krošnji tj. gde ima dovoljno svetla za njegov inicijalni razvoj. Delovi Fruške gore gde se nije tako intenzivno seklo (šume koje su korištene za lov vlastele) znatno su manje obrasle bršljanom. Sve u svemu, i detlići i bršljan svoju brojnost na Fruškoj gori duguju prvenstveno ljudskim aktivnostima. Ono što danas vidimo je izbalansiran ekosistem koji ne trpi nikakve radikalne promene.

Upravljač u skladu sa nekim tradicionalnim pristupom suzbija bršljan na teritoriji NP Fruška gora.

Planom upravljanja NP Fruška gora za 2021. godinu [6] predviđeno je 600.000 din za suzbijanje bršljana presecanjem na 84,29 ha. Suzbijanje bršljana presecanjem je aktivnost koja se sprovodi i u manastirskim šumama u nepoznatom obimu i ova aktivnost se sprovodi godinama i decenijama unazad.

Na kraju se nadam da ste i vi kao i ja odbacili predrasude i da sad na drugi način gledate na ovu biljku koja se u tmurnim zimskim mesecima jedina zeleni u goloj šumi i predstavlja značajan izvor hrane i skloništa za šumski svet.

Reference:

1. https://docplayer.org/75316251-Efeubeeren-hedera-helix-als-nestlingsnahrung-des-mittelspechts-dendrocopos-medius.html
2. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0360132310002222
3. http://www.dendromania.hu/index.php?lang=en
4. https://natureconservation.pensoft.net/article/51633/
5. https://besjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1111/j.1365-2745.2005.01021.x
6. https://www.npfruskagora.co.rs/data/dokumenti/pu2021.pdf

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević

The post Koliko znamo o bršljanu? appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.

On je ptica stanarica evropskih šuma (ima ga maltene u svim evropskim državama), jedna od 10 vrsta detlića koja se gnezdi u Evropi i procenjen ukupan broj gnezdećih parova je 300,000-678,000 [2]

U Srbiji ima 9.000 – 13.000 gnezdećih parova (2008-2012) [3], a IBA područja gde je nabrojnija populacija su [4]:

• IBA područje Broj gnezdećih parova
• Fruska gora 2,000-2,500
• Bosutske šume 540-720
• Obedska bara 300-360Cer 80-100

Ono što prvo upada u oči je izuzetno veliki udeo populacije na Fruškoj gori u ukupnoj populaciji srednjeg detlića u Srbiji. Kako to objasniti i zašto srednji detlić obožava da se gnezdi na Fruškoj gori? Pokušaću da dam jedan mogući odgovor na ovo pitanje, ali prvo moram da objasnim zašto je baš srednji detlić toliko bitan i šta nas se to tiče.

Značaj srednjeg detlića za šumski ekosistem

Jedan od najvažnijih alata za očuvanje biodiverziteta danas su tzv. „ključne“ kao i „kišobran“ vrste (keystone i umbrella species). U umerenim listopadnim evropskim šumama prisustvo srednjeg detlića je u direktnoj vezi sa bogatstvom vrsta ostalih šumskih ptica čime se on ističe kao „kišobran vrsta“, a zahvaljujući stalnom bušenju rupa u stablima on je i „ključna vrsta“ jer omogućava gnežđenje mnogih drugih vrsta koje se gnezde u dupljama. [5]

Za svako gnežđenje detlić iskopa novu rupu u drvetu, a staru rupu ostavlja drugim šumskim stvorenjima poput sova, patki kao i raznih sisara itd. za dalju upotrebu. Upravo zato ovaj šumski stolar važi za ključnu vrstu u evropskim šumama.

Nedavna studija je ustanovila da su 3 kriterijuma presudna za detlićev odabir stabla u kom će probušiti rupu za svoje novo gnezdo: debljina stabla (što deblja), vitalnost (bolesna) i oštećenost krošnje. [6]

Takođe postoje studije koje su utvrdile da je za odabir gnezda značajan i broj mrtvih stojećih stabala čija je debljina veća od 5cm koje detlić koristi kao izvor ishrane insektima. Jako su važna i ležeća debla (oborena prirodno ili sečom), ali u zimskom periodu ona često budu prekrivena snegom i samim tim u tom periodu ne mogu biti izvor hrane za detliće. [7]

Detlići su izvrstan indikator stanja šume, kao i diverziteta ostalih šumskih ptica, ali je vrlo malo studija koje ozbiljnije prate rast ili pad populacije. [8]

Ostale zanimljivosti

Što se tiče teritorijalnosti, ona je najizraženija u proleće tj. kad se izlegu mladi, a najmanja je zimi. [9]

Studija u Maksimirskom parku je utvrdila da u takvim urbanim šumama mogu zauzimati i znatno manju teritoriju (5 ha), a na Fruškoj gori sam se i lično uverio da ta teritorija može biti još manja. [10]

Jedna studija je utvrdila da ovi detlići polažu od 5-8 jaja, od kojih se izlegu 63%-83%, a od toga 40% na kraju poleti iz gnezda. U proseku su 3 ptića izletela iz gnezda gde je bilo uspešno gnežđenje. Ptići detlića su nakon izleganja boravili u gnezdu 22-25 dana. [11]

Odgovor i neke moguće posledice upravljanja u poslednjoj deceniji

E sad konačno stižemo do mogućeg odgovora otkud na Fruškoj gori ovako velika populacija srednjeg detlića. Naime, pogledajmo način upravljanja šumama Fruške gore od ustanovljenja NP pa do kraja XX veka: on se ogledao isključivo u prorednim sečama i maltene da nije ni bilo površina na kojima se radila prirodna obnova. Kada se na ovo sve doda da je ogroman procenat šuma izdanačkog porekla čija stabla puno ranije dostižu zrelost (posledica upravljanja u prethodnim vekovima tj. tzv. „šestarenje“) kao i pozitivna šumarska praksa da se ostavlja značajan procenat mrtvih stabala (dubećih i ležećih) jasno je da je Fruška gora bila „Meka“ za našeg srednjeg detlića upravo zbog velikog procenta zrelih stabala kao i mrtvih stabala.

On se naravno odužio šumi i kao pravi higijeničar kontrolisao štetne insekte i samim tim i bolesti, tako da danas možemo reći da su šume na Fruškoj gori zdrave.

Mislim da se može reći da smo sve do nedavno imali pravu idiličnu sliku jednog zdravog šumskog ekosistema.

Iako je u prethodnim decenijama srednji detlić očigledno napredovao na Fruškoj gori u ostatku Evrope nije bilo tako. Naime zbog ogromnog gubitka zrelih šuma (prvenstveno hrastovih) populacija je bila u padu tokom XX veka širom Evrope (čak u 39% evropskih zemalja je iskazan pad populacije u periodu 1970-1990). [12]

Sad kada njegova populacija u ostatku Evrope raste zahvaljujući konzervacionim merama koje su primenjene dolazimo u situaciju da zbog drastično uvećanih površina na kojima se pokušava prirodna obnova hrasta na Fruškoj gori svedemo populaciju ove izuzetno značajne ptice na višestruko manje brojeve.

Ogromno uvećanje površina koje se seku pod plaštom „prirodne obnove“ dugoročno će katastrofalno uticati na populaciju srednjeg detlića, a indirektno i na ukupan biodiverzitet Fruške gore ukoliko se tako nastavi. Ako se na ovo doda da je ogroman procenat ovih „obnova“ krajnje neuspešan (pisao sam o tome u više navrata) dobijamo kompletnu sliku koja nimalo nije lepa.

Mislim da je nužno hitno (još juče) uspostavljanje monitoringa srednjeg detlića na Fruškoj gori, kao i revizija planova koji se tiču prirodnih obnova hrasta koji je inače vrsta drveta koju srednji detlić preferira za gnežđenje.

Reference:

1. worldbirdnames
2. http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/22681114
3. http://datazone.birdlife.org/userfiles/file/Species/erlob/supplementarypdfs/22681114_leiopicus_medius.pdf
4. http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/middle-spotted-woodpecker-leiopicus-medius/details
5. https://www.udc.es/grupos/gibe/uploads/gibe/hugo%20robles/robles_et_al_2007a.pdf
6. https://europepmc.org/backend/ptpmcrender.fcgi?accid=PMC6144968&blobtype=pdf
7. https://www.balticforestry.mi.lt/bf/PDF_Articles/2010-16[1]/BF10161%2076_86%20Lohmus%20et%20al.pdf
8. http://www.sekj.org/PDF/anzf43/anzf43-096.pdf
9. https://www.jstor.org/stable/3803095
10. https://www.researchgate.net/publication/234076110_Spacing_behavior_of_middle_spotted_Dendrocopos_medius_and_great_spotted_woodpecker_Dendrocopos_major_in_an_urban_forest
11. https://avibirds.com/wp-content/uploads/pdf/middelste-bonte-specht5.pdf
12. https://www.researchgate.net/publication/325416059_Population_Trends_and_Conservation_Status_of_Forest_Birds

Na fotografiji je srednji detlić koji se hrani bobicom bršljana, o vezi ovog detlića kao i ostalih šumskih ptica sa bršljanom kao i o značaju bršljana kao autohtone šumske vrste Evrope neki drugi put…

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević

The post Značaj srednjeg detlića za šume Fruške gore appeared first on Udruženje za zaštitu šuma.