Korišćenje ili seča šuma
I ove godine kao i prethodnih godina seča šuma na Fruškoj gori će biti intenzivna, jer budžet javnog preduzeća mora da se napuni. Zaštita prirodnih vrednosti zbog toga trpi. Preko 60% godišnjeg budžeta JP “Nacionalni park Fruška gora” čine prihodi od prodaje drvne mase, oko 30% su naknade od korišćenja javnog dobra, a ostatak dolazi prevashodno iz republičkog, a jedan manji deo i iz pokrajinskog budžeta. Država im da tek toliko da pokriju plate čuvara prirode i osnovne tehničke potrebe čuvarske službe.
Samofinansirajući način upravljanja putem seče šuma je štetočinski način, a promena će započeti onda kad se urade izmene Zakona o zaštiti prirode, Zakona o šumama i Zakon o nacionalnim parkovima na način da se ekološko-socijalna funkcija šuma u svim planskim dokumentima definiše kao prioritet. Ovome treba da prethodi donošenje strateških dokumenata o zaštiiti prirode. Sve dok se to ne desi imaćemo stihiju besomučne eksploatacije prirodnih dobara na celom području Srbije, u kojoj ni zaštićena područja nisu pošteđena.
Podaci o obimu seča i obimu pošumljavanja za NP Fruška gora su iz Plana korišćenja i gajenja šuma za 2025. godinu, dobijenim po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Pratimo već nekoliko godina unazad ove cifre i nažalost situacija se nimalo nije promenila. Razlog tome je što se javno preduzeće drži Osnova gazdovanja šumama koje važe do 2026. godine. Ove Osnove su urađene na način da se šume eksploatišu intenzivno kao da se ne radi o zaštićenom području i to prve kategorije zaštite.
U 2025. su planirali da poseku šume sa 896ha, a izraženo u drvnoj masi je to 58.639m3. U odnosu na prošlu godinu planska cifra je niža za 10%. Ovo baš i nije za utehu imajući u vidu da se negativni efekti intenzivnih seča kumulativno manifestuju svake godine sve više. Ako prevedemo kubike u drveće koje mi vidimo kad gledamo šumu, onda je to oko 23.000 stabala uzimajući procenu da jedno stablo da 2,5m3.
Intenzivne seče ne znače samo veliki obim seča, već i korišćenje robusne mehanizacije zbog koje se kontinuirano od postojećih šetačkih i planinarsih stazi grade široki transportni putevi, a takođe se i probijaju novi. Jedna opšta devastacija nacionalnog parka kulminira na svakom koraku.
Ovaj obim seča je raspoređen na 5 radnih jedinica, pa to izgleda ovako:
- RJ Sremska Kamenica 277ha
- RJ Beočin 194ha
- RJ Vrdnik 65ha
- RJ Ležimir 185ha
- RJ Erdevik 176ha
Naglašavamo i ovoga puta da o obimu seča u šumama Eparhije sremske nemamo podatke, jer oni nemaju obavezu dostavljanja informacija od javnog značaja. Traženje njihovih planova od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je bez rezultata, jer se oni proglašavaju nenadležnim za privatne (crkvene) šume, i ako planska dokumenta prolaze njihovu verifikaciju. Ipak, mi posredno zaključujemo po površini koja im je vraćena restitucijom (6.000ha) da se radi okvirno od oko 200ha ili 15.000m3 godišnje. Svakako i crkveni budžet je puniji za par stotina hiljada evra od koncesionog ugovora sa preduzetnikom kojem su dali šume u zakup.
Nestaju hrastove i bukove šume
Intenzivne seče šuma i veliki obimi seča su posledica i definisanog perioda ophodnje hrasta i bukve, što znači da su šumarski inženjeri iz “Šuma plan” Banja Luka koji su pisali Osnove gazdovanja šumama 2017-2026. hrastovima i bukvama odredili da ne treba da žive duže od 80 godine. Ista firma je izabrana ponovo da radi Osnove gazdovanja šumama za period 2024-2033. Naravno, to je sve stručno obrazloženo potrebom da se izdanačke šume panjače prevedu u visoke semenske šume. Ova argumentacija je verifikovana od strane stručnjaka iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode preko izdatih uslova zaštite prirode za izradu Osnova.
Iz tog razloga na Fruškoj gori je gotovo nemoguće sresti starog vremešnog hrasta ili vremešnu bukvu. Čuvena i navikana konverzija nekvalitetnih izdanačkih u kvalitetne visoke šume uzima danak, jer ono što se vidi na terenu to je da mi ostajemo bez šuma, kakve god da su. I laicima je jasno da bi konverzija trebalo da se radi stručno nekoliko decenija na način da se na terenu golim okom vidi da šume ima sve više a ne sve manje. Ovako kako se sad radi, konverzija je samo izgovor za besomučnu eksploataciju zarad privatnih interesa i sa visokim stepenom sistemske korupcije. O konverziji možete više pročitati u radu “Plan razvoja šuma u NPFG 2015-2026.” autori prof. dr Ratko Ristić i glavni projektant dr Snežana Obradović. Naručilac je bila Pokrajinska vlada, a Plan nikada nije usvojen od strane Pokrajinske vlade.
Prekomernim prorednim sečama se remeti šumski sklop, a onda i najmanji vetar i najmanji sneg izlomi šumu, jer je čvrsti šumski sklop prirodna fizička i ekološka samoodbrana šume od raznih negativnih uticaja. Dokaz za to su snegolomi velikih razmera, a ove zime su bila samo dva blaga snežna perioda. Krtosti drveća doprinose i dugotrajne suše koje su posledično negativno uticale na hidrološki status zemljišta koji je na Fruškoj gori odavno poremećen i zbog površinskih kopova kamena. Iz tog razloga Fruška gora je prepuna i izvala drveća iz korena. Možemo slobodno reći da je intenzivna eksploatacija šuma i kamena zajednički i dominantni katalizator stradanje fruškogorskih šuma.
Gajenje šuma
Ove godine je planirano da se uradi pošumljavanje na ukupno 178ha. Dominira klonska topola na 116ha, vrba na12ha, a za hrast kitnjak i cer se planira samo 50ha. Da li će ovo planirano biti i urađeno i da li će biti sprovedena nega sadnica to je uvek pod znakom pitanja, ali nadajmo se da hoće imajući u vidu da je ovo redovna aktivnost, a ne onaj politički marketing sa hiljadama sadnica od kojih posle godinu dana bude samo zaparložena padina. Naše zagovaranje da se uvede moratorijum na seču šuma se nastavlja sa ciljem da se nadležne instuticije trgnu i naprave zaokret u javnim politikama o zaštiti prirode i upravljanju šumama. A to u ovom slučaju znači da problematiku upravljanja šumama postave u okvire ključnog postulata o imperativu ekonomije ekološkog razvoja, zasnovanog na znanju i dobrobiti za čoveka, društvenu zajednicu i prirodu zajedno.
Autor: Dragana Arsić
