Još jedna tribina i razgovori u lokalnoj zajednici su iza nas.
“Šta su nama naše šume” pitali smo se ovoga puta u Požarevcu u Ekološkom domu u “Spomen parku Čačalica”, 26.5.2025. Mi učesnici tribine kroz dijalog, a potom i kroz razgovor sa publikom.
Iako nas preplavljuju važni aktuelni društveni događaji, trudimo se da naše osnovne aktivnosti ne budu zanemarine, tim pre jer je golim okom vidljivo da su priroda, šume i generalno životna sredina na žestokom udaru raznoraznih eksploatatora i profitera i unutrašnjih i stranih. Ovakvo stanje je prvenstveno posledica odsustva odgovorne politike vršioca vlasti prema prirodnim dobrima i javnim interesima. Upravo zato i u ovakvoj situaciju ne treba ćutati, šta više treba biti još glasniji, jer su neodgovornost, korupcija i krimanal pojave koje su itekako prisutne u sektoru šumarstva i životne sredine generalno.
Kao i na prethodnim tribinama održanim u Sremskoj Mitrovici, Vršcu i Novom Sadu, osim informacija o problematici upravljanja šumama, sa tribine šaljemo i poruku da je izuzetno važno misliti o društveno-političkom kontekstu. Jer kontekst uvek daje odgovore o uzrocima, posledicama i rešenjima svakog problema.
Šta su rekli učesnici Tribine
Stefan Vukić, šumarski inženjer iz “Inicijativa Braničevo” iz Požarevca koji je dugo radio u JP “Srbijašume”, a zbog ukazivanja na zloupotrebe i koruptivne radnje pojedinih visokih rukovodilaca dobio je otkaz, podelio je sa nama svoje stavove o tome: kako se upravlja našim šumama, šta kažu podaci iz poslednje Nacionalne inventure šuma, koliko mi zapravo imamo šuma u Srbiji i koji je kvalitet tih šuma, kakva je situacija u JP “Srbija šume”. Stefan nam je takođe pričao o nepostojanju volje da se nagomilani problem u šumarstvu rešavaju, kao i o tome zašto je šumarska struka nevidljiva, nečujna i esnafski jako zatvorena.
Draženko Rajković, biolog, ornitolog, priča nam je o značaju šumskih ekosistema, o ulozi nezavisnih stručnjaka koji bi trebalo da imaju vodeću ulogu u argumentaciji aktivističke borbe, naročito onda kad institucije zaćute. Da li su institucije nezavisne i otporne na pritiske, kakva nam je zakonska regulative, intersektorska (ne)saradnja, kao i o ostalim izazovima u sistemu zaštite prirode. Izneo nam je stručne argumente o tome zašto šume ne treba seći u zaštićenim područjima prirode ili na područjima na kojima šume imaju zaštitnu namenu, kao i o tome zašto je glas šumarske struke trenutno “jači”. Draženko je izneo i svoje viđenje o tome kakva nam je zakonska regulativa, koliko se primenjuje i kako stručni ljudi percipiraju ulogu građana i civilnog sektora u sistemu zaštite prirode.
Dragana Arsić, ekološka aktivistkinja iz “Odbranimo šume Fruška gore”, pričala nam je o građanskom aktivizmu i zaštiti prirode. O ulozi lokalnih zajednica, o značaju umrežavanja građana i kolektiva u cilju međusobnog osnaživanja, o potrebi društvenog angažovanja, o institucionalnoj borbi i kapacitetu države da vrši kontrolu sprovođenja zakona . Upoznala nas je takođe sa značajem međunarodnih konvencije koje bi trebalo da budu institucionalna podrška našem sistemu zaštite prirode, ali one to nažalost nisu, o praksa u okruženju u nacionalnim parkovima Slovenije, Austrije, Nemačke Slovačke. Dragana je iznela brojne podatke koji ilustruju odnos prema šumama nekad i sad, pre svega o obimu iskorišćavanja i obimu pošumljavanja u poslednjih 50 godina, kroz prizmu zvaničnih podataka iz sektora šumarstva Zavoda za statistiku i Šumarskog biltena Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Dejan Maksimović, istraživač iz Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca osim što je moderiro tribinu, izneo je i situaciju sa zaštitom prirode u kontekstu dugotrajnosti procesa proglašenja zaštićenih područja prirode, što se itekako reflektuje na ugrožavanje prirodnih vrednosti i na obim iskorišćavanja šuma. Takođe Dejan je naglasio potrebu vrednovanja svih opštekorisnih funkcija šuma , a ne samo proizvodne funkcije, kako bi se izašlo iz modela percipiranja i valorizacije šuma samo kroz drvnu masu i komercijalnu vrednost.
Završna poruka
Na tribini je bilo preko 30 prisutnih što je za rezulatat imalo i postavljanje više pitanja našim ekspertima, biologu i šumarskom inženjeru. Tribina je završena u duhu trenutka u kojem smo i sa porukama istrajanja u opštoj društvenoj pobuni protiv bezakonja i besomučne eksploatacije prirodnih dobara koja su osnov opstanka svake zajednice. I zato ponavljamo i ovoga puta. Borba za prirodu i borba za šume je suštinski i borba za uređeno društvo i vladavinu prava i institucija, jer bez uređenog društva ne možemo sačuvati ni šume, a ni prirodu u celini. Upravljanje šumama i sistemom zaštite prirode je politička tema par ekselans, jer blagostanje zajednice nije u ekonomiji eksploatacije kojom se manjina enormno bogati, većina siromaši, a životna sredina uništava, već u ekološkoj ekonomiji koja se bazira na znanju, trajnoj zaštiti životne sredine i učešću svih ljudi u raspodeli i dobara i dobiti i dobrobiti.
