Udruženje za zaštitu šuma

Dve trećine novca za pošumljavanje, koji je na konkursima nudio Fond za šume AP Vojvodine, ostalo je nedodeljeno i nepotrošeno. To ukazuje da su drugi, sistemski, a ne samo novčani razlozi presudni što pošumljavanje u Vojvodini izostaje.

Vojvodina je najmanje šumovita regija Evrope i zbog nedostatka šuma trpi znatne ekonomske štete. Novca za pošumljavanje ima, ali ono ipak izostaje, jer odnos društva i vlasti prema ovom problemu nije zadovoljavajući. Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istraživala je kako se planira i koliko finansira pošumljavanje.

Pošumljavanjem bi se smanjila površina poljoprivrednog zemljišta za 1,5 do 2 odsto, ali bi se za 15 do 20 odsto povećali prinosi, usled uvećane plodnosti zemljišta, rekao je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, u izjavi kojom je podržao kampanju „Pošumimo Vojvodinu“.

Otpočeli smo sa akcijom: „PISMO POSLANICIMA – ODBRANIMO ŠUME FRUŠKE GORE!Zahtevamo zaštitarsko upravljanje nacionalnim parkom umesto sadašnjeg neodrživog eksploatacionog“. Ukoliko želiš da narodni poslanici nadležni za zaštitu životne sredine dobiju pitanje starim dobrim pismom, popuni ovaj kratak formular, a mi obezbeđujemo koverat, markicu i umesto tebe ga šaljemo narodnom parlamentu.

Sa reči prešli smo na dela. Pitali smo naše sugrađane da li znaju ko su poslanici koji bi trebali da brane javni interes u NP Fruška Gora, poznaju li njihove nadležnosti i obaveze. Svaki od ispitanika osim karamel bombone dobio je i spremljeni koverat sa markicom u kojem se nalazi zahtev namenjen Odboru Skupštine Srbije

Edicija „radimo ono što možemo“ I konačno evo celog snimka javnog razgovora o upravljanju zaštićenim područjima prirode koji je održan 28.11.2022.god.u Sremskim Karlovcima.Ekološki Centar Radulovački Panel diskusija je deo zagovaračkog procesa za izmenu negativne prakse i neadekvatne regulative u zaštiti prirode. Ovo je početak procesa koji neće biti ni lagan ni kratak, ali početi se

Radimo ono što možemo. Razgovoramo o tome kako da pokrenemo promene u upravljanju zaštićenim područjima prirode, jer dijalog, poverenje i strateški pristup su neophodni da bi institucije reagovale i radile u najboljem mogućem javnom interesu. Iako se institucije nisu odazvale, što jeste poruka svima nama, vrata im ostaju otvorena. U panel diskusiji su učestvovali: Izostali

Aktuelni model upravljanja u svim zaštićenim područjima prirode u Srbiji upućuje na to da imamo nedovoljne kapacitete upravljača i nadležnih institucija, nedovoljno dobre zakone koji se nedovoljno dobro sprovode, nedovoljno svesti kod donosilaca odluka i javnosti o značaju zaštite prirode, ali zato imamo mnogo ugrožavanja prirode. Vrednost zaštićenog područja ne meri se prihodima koje ostvaruje,

Razgovarati se mora! Pratite nas u online prenosu.