Još jedan dokaz lošeg upravljanja šumama
„Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“
Uneskova lista svetske prirodne baštine – Komitet svetske baštine
Zbog neadekvatnog upravljanja šumama u JP „Nacionalni park Fruška gora“, na koje je svoju saglasnost dao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode još 2016.godine, a na koje već godinama ukazuju aktivisti, propala je nominacija naših bukovih šuma za Uneskovu listu svetske prirodne baštine. To je zvanična informacija dobijena od Republičkog zavoda za zaštitu prirode.
Beređi Dušan, aktivista Odbranimo šume Fruške gore kaže:
„U poslednjih godinu dana primetili smo intenzivne radove seče šuma u blizini lokaliteta „Ravne“ i „Papratski do“, koji su nominovana za svetsku baštinu. No, nije problem samo seča, nego se tamo dešavaju intenizivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne. Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora, prava devastacija tog prostora. Interesovalo nas je šta se dešava sa nominacijom bukovih šuma i otkrili smo da su se naši strahovi obistinili. Zbog prekomernih seča Srbija je izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo Svetske baštine prirode. Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča „aminovao“ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kroz svoje saglasnosti i na Osnove gazdovanja šumama i na sva programska i planska dokumenta JPNPFG“.
Podsećamo da je u maju mesecu 2020, u sredstvima javnog informisanja objavljena vest da je 5 lokaliteta sa bukovim šumama u Srbiji nominovano za Uneskovu listu svetske prirodne baštine. U NP Fruška gora – lokaliteti u režimu zaštite prvog stepena „Papratski do” i „Ravne”, u NP Tara – lokaliteti „Zvezda” i „Klisura Rače” i u NP Kopaonik – „Kozje stene. To je bio prvi pokušaj Srbije da neko prirodno dobro nominuje za Uneskovu listu. Ova područja su označena kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.
O značaju nominacije tada je Predrag Šumarac, izvršni direktor NP Kopaonik za RTS izjavio:
“Ima oko 40 zaštićenih prirodnih dobara, koja su smeštena u 12 država. U ovom ciklusu nominacija, ušlo je deset novih država, kako bi se te površine zbog njihovog geno fonda i bio fonda, zbog zaštite za buduće generacije, stavile pod još jedan vid zaštite, odnosno pod okrilje Uneskoa”.
Zaljubljenici u Frušku goru i aktivisti Odbranimo šume Fruške gore izuzetno dobro poznaju nominovane lokalitete bukovih šuma na Fruškoj gori.
Po rečima Beređi Dušana koji je i tražio informaciju od javnog značaja od Republičkog zavoda za zaštitu prirode:
„Nominacije je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na Uneskovu listu pokazuje brigu države o sopstvenj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem kontekstu. Najveći značaj je svakako ekološki efekat ovog vida nominacije i on je nemerljiv, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije.“
Odbačena nominacija Fruškogorskih lokaliteta je još jedan pokazatelj da u Nacionalnom parku Fruška gora imamo problem prekomernih seča i one su direktan ugrožavajući faktor za sve šume i šumske ekosistema, a evo sad imamo i potvrdu za bukove šume.
Dragana Arsić, aktivista Odbranimo šume Fruške gore kaže:
„Mi više od 3 godine ukazujemo da je osim nesavesnog gazdovanja šumama, ključni problem komercijalno definisana planska seča u NP Fruška gora sa primarnim ciljem ostvarenja prihoda za samofinansiranja upravljača sa jedne strane, a sa druge strane, čistog prihoda od seče šume koji ostvaruje Srpska pravoslavna crkva kojoj je vraćena skoro ¼ Nacionalnog parka. Ukazujemo da upravljanje šumama u zaštićenom području mora biti ekosistemsko, odnosno prioritet mora biti zaštita prirode i biodiverziteta i brojnih drugih funkcija kao što su sociološka, kulturuloška, naučna, rekreativna. Odbijanje nominacije pokazuje koliko smo u pravu.“
Konkretno obrazloženje odbijanja nominacije se zapravo svodi na nepostojanje zaštitne, bafer zone oko lokaliteta Ravne i Papratski do, jer se tu vrše oplodne seče, što ne bi trebalo. Formulisano u vidu preporuke Komitet svetske baštine državi Srbiji kaže: da treba da pruži dodatne informacije o „vrsti, obimu i učestalosti i razmeri svake seče i šumarske intervencije u bafer zoni nominovanih komponenti“. Dalje u tekstu se navodi da je preporučeni vid gazdovanja bafer zonama prebirno gazdovanje, što primenjuju NP „Kopaonik“ i NP „Tara“, dok se u NP „Fruška gora“ vrši oplodna seča, koja je neprihvatljiva za kriterijume nominacije za Svetsku baštinu.
Dragana Arsić ukazuje na razliku između ova dva pristupa gazdovanja šumama:
„Prebirno gazdovanje je uzgojni model sa kojim se seče ne više od 10 % stabala, a u cilju omogućavanja kvalitetenog rasta cele šume. Za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, oplodne seče su one kada se poseku sva stabla sa određene površine. Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore. Oplodna seča je komercijalni, prevaziđeni pristup gazdovanju šumama, nasuprot kojeg je integrisano ekosistemski funkcionalno upravljanje i šumarstvo blisko prirodi.“
Nažalost država Srbija nije u proteklih 10 godina pokazala političku volju da donese ni Strategiju zaštite prirode ni Strategiju razvoja šumarstva, pa je ova neuspešna nominacija najvrednijih Fruškogorskih bukovih šuma, samo posledica nebrige o prirodnim dobrima. Ovo je u isto vreme i pokazatelj da je eksploatacija šuma omiljena aktivnost javnih preduzeća jer donosi najbrži novac. Pitanje je koje će još štetne poteze povući država, uprava JP „Nacinalni park Fruška gora“ i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, štetne za Frušku goru, ali i za celu Srbiju.
Dragana Arsić na kraju sa rezignacijom završava:
Dodatno pitanje je zašto je Vila Ravne naprasno prošle godine prenamenjenja u objekat državne bezbednosti, umesto da je dobila namenu naučno istraživačkog centra koji bio bio dat na korišćenje i biološkoj i šumarskoj struci da zajednički, interdisciplinarno konačno počnu da rade na očuvanju prirodnih vrednosti Fruške gore. Koliko smo videli tokom poslednjeg obilaska, Vila Ravne dobija i veliki bazen, čak olimpijskih dimenzija, kažu zaposleni koje smo zatekli tamo. A Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nije izdao nikakve uslove zaštite prirode za ove građevinske radove, kako smo saznali putem informacije od javnog značaja.
Dušan Beređi i Dragana Arsić
Novi Sad, 01.04.2022.
Fotografija: Mina Delić
