Panel: Šta su nama naše šume?

Panel se realizuje u okviru serije razgovara koji su planirani u nekoliko gradova i mesta Vovodine, tokom ove i sledeće godine. Cilj je da se u lokalnim zajednicama na mestu susretanja i razgovora, neposredno stekne uvid kako ljudi u lokalu percipiraju problematiku Nacionalnog parka Fruška gore i uopšte šuma u Vojvodini i Srbiji.

Ideja organizatora je da razgovorima informišu, ali i motivišu i pokrenu ljude u lokalu da se uključe na bilo koji način u aktivnosti kojima se traži od vršilaca vlasti i donosilaca odluka da efektivno rešavaju nagomilane probleme u životnoj sredini, među kojima neodrživo upravljanje šumama i prirodnim dobrima trajno ugrožavaju opstanak cele društvene zajednice.
Vojvodina kao obešumljena regija će najviše trpeti posledice globalnog zagrevanja i klimatskih ekstrema u što smo se ove, ali prošle godine dramatično uverili.

Cilj ovakvih razgovora je i da se pošalje jasna poruka nadležnima da dobrobit zajednice nije u ekonomiji eksploatacije kojom se manjina enormno bogati, većina siromaši, a životna sredina uništava, već u ekološkoj ekonomiji koja se bazira na znanju, trajnoj zaštiti životne sredine, vladavini prava i učešću svih ljudi u raspodeli i dobara i dobrobiti.

Saopštenje za medije sa panela „Šta su nama naše šume“ održanog u Sremskoj Mitrovici 03.10. 2024, u BukBaru.

Preuzmite Saopštenje za medije u PDF formatu.

ŠUME U SRBIJI SE NE ŠTITE VEĆ SE BRUTALNO EKSPLOATIŠU

Udruženje za zaštitu šuma i Pokret Odbranimo šume Fruške gore održali su u Sremskoj Mitrovici prvi u nizu razgovora o lošem upravljanju šumama u Srbiji.

Koncesije su nova opasnost za šume

Stefan Vukić iz Inicijative Braničevo, verovatno je prvi šumarski inženjer koji se osmelio da se javno oglasi po ovom pitanju. Ovom prilikom istakao je da je Srbija bogata siromašnim šumama, kao i da je metodologija kojom se računa pokrivenost šumama u najmanju ruku po njemu sporna, jer se po novoj inventuri u šume sada računaju i  šikare i šibljaci u nupuštenim selima.

Kvalitet šuma je nizak, a fokus je po pravilu na profitu umesto na očuvanju i raznovrsnosti šuma. U Srbiji preovlađuju šume panjače koje nemaju  potencijal da budu visokokvalitetne šume. Loš način upravljanja državnim šumama ogleda se upravo u visokom udelu (skoro polovina) panjača u državnim šumama.

U šumarskom sektoru je fokus na eksploataciji teškom mašinerijom zbog čega se preko 60% šumskog fonda troši na izgradnju šumskih puteva, umesto na zaštitu i pošumljavanju. Do skora, sporedni šumski proizvodi (gljive, lekovito bilje i sl.) bili su izvor sredstava za plate zaposlenih upravljača. Sada je to predominatno seča šuma i prodaja drveta. Osim toga, sporna je i kadrovska politika, odnosno sumnjivo zapošljavanje inspektora koji nesavesno i koruptivno rade.

Stefan smatra da će i onako loš položaj šuma biti dodatno ugrožen stupanjem na snagu Zakona o transformaciji javnih predizeća u privredna društva. Sa njim će se uspostaviti  koncesionarsko upravljanje šumama kojei je u Evropi napušteno. On misli da će kineske kompanije preko rudnika, koncesijama doći i do hrastovih šuma kojih je najviše u istočnoj Srbiji.
U susret ovom sistemu, već sada se po pravilu postavljaju nestručni, ali zato poslušni i podobni direktori. Eparhija Sremska je na neki način već uspostavila ovakav nakaradan sistem, u kojem se seča i prodaja šume poverava privatnicima, pojedincima koji to često i nezakoniti čine.

Kada bi se naši nacionalni parkovi klasifikovali prema međunarodnoj IUCN klasifikaciji, teško da bi bili u treće ili čak četvrtoj kategoriji (od ukupno pet)

Prema rečima Draženka Rajkovića, ornitologa iz Centra za istraživanje biodiverziteta iz Novog Sada, i ako su u Srbiji napuštena temeljna načela zaštite prirode, što praksa i pokazuje, može se reći ipak da je  zakonski okvir u sistemu zaštite prirode i šumarstvu u načelu dobar. Problem je što izostaje adekvatna primena u praksi.  Nema izbalansiranog odnosa u primeni zakona, jer je čigledno da Zakon od šumama ima primat u odnosu na Zakon o zaštiti prirode, jer su u igri moćni pojedinci, novac, kapital i privatnici kojima se  povlađuje.

Stručne institucije imaju nedostatak kapaciteta, kao i službe inspekcija. Njih je nedovoljno u šumarsko-lovnoj oblasti, a ništa bolja situacija nije i u drugim oblastima zaštite životne sredine. Bitno je napomenuti da Srbija do danas nije ujednačila klasifikaciju zaštićenih područja prirode po međunarodnim kriterijumima. Naime, kada bi se zaštićena područja klasifikovala prema međunarodnoj IUCN klasifikaciji, naši nacionalni parkovi  bi bili u trećoj ili četvrtoj kategorije od ukupno pet. Srbija je zato još uvek u svojoj trostepenoj klasifikaciji.
Čak i prema ovoj domaćoj klasifikaciji, najveći deo zaštićenih područja u kojima su naše šume potpada pod najniži, treći stepen zaštite  gde je dozvoljeno da se grade putev,i hoteli i sl.

Kad govorimo o seči šuma i različitim modelima gazdovanja šumama u Evropi, u Srbiji dominira model prorednih seča, a  on lično je protiv seče u zaštićenim područjima prirode i stava je da država mora strateški da se odredi šta joj je prioritet, imajućiu u vidu brojne opštekorisne funkcije šuma, kao i međunarodne direktive o staništu i pticama koje su okosnica  implementacije evropskog sistema zaštite prirode  Natura 2000. 

40 godina biće potrebno da se stanje Fruškogorskih šuma vrati na pređašnje

Sonja Belić iz Pokreta OŠFG koja živi na rubnom delou Fruške Gore, svakodnevno je svedokinja nemilosredne seče koja je u potpunosti promenila izgled i panoramu sela Divoš sa okolinom. I ako se gazdovanje Eparhije sremske  i JP NP ovde prepliću, oni podjednako seku šumu bez milosti. I jednima i drugima fokus je profit umesto očuvanja i zaštita.

Reči jednogod šumara „Ne nije dosta, sve ćemo da vam posečemo“ jasno pokazuju da oni šume vidi kao privatno vlasništvo, kao svoju imovinu sa kojom mogu da rade šta hoće i oni zaista i rade šta hoće. Seča je značajno intezivirana pre 8 godina sa restitucionim vraćanjem šuma Eparhiji i novim planom gazdovanja. Obim seče je toliki da i gradski park u Sremskoj Mitrovici deluje zelenije i gušće.

Kada bi se sutra desile promene i vlasti i načina upravljanja Nacionalnim parkom, biće potrebno 40 godina da se stanje Fruškogorskih šuma vrati na pređašnje. Taman koliko jednom ceru ili hrastu treba da postane stablo kao takvo. Ovo nacionalno dobro oduzeto je i od nas i od budućih generacija.

Lokalna zajednica uglavnom i ne zna da je ovo najstariji Nacioanalni park u Srbiji.  Lokalna zajednica ovu šumu u najboljem slučaju vidi kao izletiše, lokaciju za roštilj i izvor upola jeftinijeg ogreva ukoliko se „dogovore“ sa šumarima. Značaj ne vide ni u smislu sprečavanja erozije, obezbeđivanju čistog vazduha i vode, zaštite od vetra i sl. Čak ni onda kada su po prvi pu u istoriji Divoša presušili bunari, jer zbog seče nema drveća da tu vodu čuva i „skladišti“.

Možda bi se stavovi i svest promenili kada bi se oni upoznalli sa konkretnim primerima dobre prakse održivog ekološkog turizma iz okruženja. Potencijal postoji, volja i svest su upitni. Npr. zbog borova i ruže vetrova ovde može biti izgrađena vazdušna banja poput Soko banje.
Dakle, prvi korak bio bi osvešćivanje lokalne zajednice, a u drugom upoznavanje sa  ekološkim turizmom od kojeg ima dobrobiti i za ljude i za prirodu.

Seča šume smanjuje kvalitet vazduha u Sremskoj Mitrovici

Ivana Živanović iz Zelene Mitrovice ističe zagađnje vazduha kao fokus njenog pokreta, a da su šume važne u odbrani od zagađivača. Kako se šume seku, vazduh u gradu je sve lošiji. Zelena Sremska Mitrovica će zato akcijama i dalje da radi radi na povećanju svesti. Ona je iznela i podatke da je  na tržištu velika potražnja za drvnom sirovinom i da je izvoz u Kinu po obimu na drugom mestu posle izvoza bakra.

Mlada su organizacija i izuzetno su motivisani da sprovode razne aktivnosti kojima bi pokrenuli lokalnu zajenicu da budu aktivni u zaštiti životne sredine.

Kontinuiran monitoring stanja šuma i javne akcije mogu nekada da budu delotvorni

Petar Živanović iz Pokreta OŠFG skoro svakodnevno obilazi Frušku Goru, beleži, dokumentuje i javlja svom Pokretu, ali i nadležnima stanje na terenu. Nedeljno pređe između 50 i 60 kilometara. Bez njega puno toga lepog sa naše Fruške ne bi dospelo u javnost, ali za naš rad je izuzetno bitno beleženje onog lošeg što se može podvesti pod nesavesno i neodgovorno upravljanje Nacionalnim parkom.

Zahvaljujući Petru Pokret OŠFG uspeva da svoje  inspekcijske prijave argumentuje i dokumentuje čvrstim dokazima. Uočene nepravilnosti on  adresira i nadležnima u Javnom preduzeću NPFG, koji pak retko odgovaraju. U tome ga nisu sprečili ni fizički napadi 2020.god, grupe šumara i drvoseča uhvaćenih na delu, dok su izvlačili  trupce iz bespravne seče.  Greh mu je valjda bio jer ih je opomenuo za bačeno smeće.

Saradnja udruženja i političkih organizacija je ključna za unapređenje stanja zaštite prirode i šuma jer su lokalne ekološke organizacije bliže problemu, imaju bolje uvide i više znanja.

Petar Holik je iznikao iz jednogodišnjih borbi za očuvanje Šodroša koji se danonoćno branio. Kada su iscrpljeni svi aktivistički mehanizmi, on i predstavnici brojnih novosadskih ekološko-urbanističkih incijativa su se udružili i osnovali lokalni pokret koji je danas zastupljen sa dva gradska odbornika u Skupštini Novog Sada čime je dalja borba institucionalizovana.
Lično je imao priliku da vidi kako se zaštićena područja tretiraju u jednoj razvijenoj Švedskoj i manje razvijenoj, ali potcenjenoj Namibiji. I jedna i druga država su daleko ispred nas po tom pitanju.

Politika je građanima ogađena što zbog kontinuirane režimske kampanje, što zbog potkapacitiranosti i skromne opozicione ponude, duže od čitave decenije već. Saradnja udruženja i političkih organizacija je ključna za unapređenje stanja zaštite prirode i šuma jer su lokalne ekološke organizacije bliže problemu, imaju bolje uvide i više znanja.

Važno je imati svoj stav na socijalnim mrežama, ali je daleko važnije biti angažovan u zajednici, kroz pokret, poltičku organizaciju, neku postojeću inicijativu ili pak zasukati rukave i pokrenuti autentičnu borbu.

Razgovor je moderirala Dragana Arsić iz Pokreta OŠFG, a oni su završeni dijalogom sa zainterseovanima iz publike kojima je bilo bitno na kraju da čuju da je prioritet sačuvati postojeće šume, a u isto vreme povećati obim pošumljavanja u Vojvodini. Sa panela je poslata poruka javnosti da Vojvodina već sad trpi dramatične posledice svoje obešumljenosti i da lokalna zajednica i stručna zajednica znaju „Šta su nama naše šume“, ali da nažalost vlast i donosioci odluka to „ne znaju“.

Preuzmite Saopštenje za medije u PDF formatu.

Scroll to Top