Zaštita životne sredine bez plana i cilja

Iako je to zakonska obaveza, samo 20 od 145 opština i gradova u Srbiji ima važeće programe zaštite životne sredine, a istekao je i Nacionalni program. Samo je Opština Ljubovija imala program zaštite prirode. Vlasti na svim nivoima gotovo da se ne bave planiranjem politike zaštite životne sredine.

Srednjoročno i dugoročno planiranje, osnovni je uslov za napredovanje u bilo kojoj oblasti, pa i u oblasti zaštite životne sredine. Plan zaštite životne sredine obuhvata ocenu stanja u zaštiti vode, vazduha, prirode, zemljišta, šuma, zaštiti od buke i zračenja, u upravljanju otpadom, industriji, energetici, klimatskim promenama. Na kraju se određuju ciljevi i prioriteti, uslovi za primenu najpovoljnijih tehnoloških i ekonomskih mera, zatim mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja, rokovi za sprovođenje, potrebna sredstva, kao i nadležni za realizaciju. Usvojeni planovi i izveštaji o ostvarivanju tih planova omogućuju praćenje sprovođenja politike donosiocima odluka, kao i stručnoj i zainteresovanoj javnosti.

Planiranje politike zaštite životne sredine propisano je 2004. godine Zakonom o zaštiti životne sredine, i od tada, u ovom delu nije bilo izmena, tako da propisano važi već gotovo 20 godina.

Republički program je istekao, pokrajinski još uvek važi

Na državnom nivou, Zakonom je propisano da Vlada Srbije usvaja NACIONALNI PROGRAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE na period od 10 godina, što je učinjeno 2010. godine. Programom su određene ključne reforme i ciljevi politike, i to kratkoročni, koje je trebalo sprovesti do kraja 2014. godine, i srednjoročni, do kraja 2019. godine. Nacionalnim programom određeno je da će Vlada Srbije pripremiti i Akcioni plan na pet godina, kao „kratkoročni instrument za implementaciju“. Međutim, za period do kraja 2014. godine, akcioni plan nije sačinjen. Na sajtu Ministarstva životne sredine dostupan je NACRT PRVOG AKCIONOG PLANA koji obuhvata period 2015–2019. godine.

Zakon propisuje i donošenje pokrajinskog i lokalnih programa zaštite životne sredine. U martu 2016. godine Skupština AP Vojvodine usvojila je još uvek važeći PROGRAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE APV 2016–2025. Kako će krajem sledeće godine isteći važnost ovog dokumenta, neophodno je usvojiti novi.

Kada lokalna strategija istekne, nova se ne izrađuje i ne usvaja

U Nacionalnom programu (2010) može se čitati o „nepostojanju strategija zaštite životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa“, kao jednom od sedam opštih uzroka problema u životnoj sredini. Da se stanje vremenom nije poboljšalo, nego se u izvesnom smislu čak pogoršava, pokazuju rezultati naših istraživanja.

U 2011. godini je usvojen lokalni ekološki akcioni plan (LEAP), program zaštite životne sredine (PZŽS) ili Zelenu agendu imalo 42 opštine i grada. Od toga bilo je 25 važećih dokumenata, dok je za njih 17 važnost već bila istekla. U 2014. godini, zabeleženo je 46 opština i gradova, od kojih su 23 dokumenta još uvek bila važeća.

Na kraju, u 2023. godini je 67 OPŠTINA I GRADOVA imalo usvojenu strategiju, ALI JE SAMO 20 DOKUMENATA još uvek bilo važeće. Od 67 opština i gradova, samo njih 42 ima dokument dostupan na sajtu, dok 25 dokumenta nije dostupno. Čak 13 od 20 važećih strategija je PRED ISTEKOM VAŽNOSTI – tri će isteći ove, a 10 sledeće godine.

Zbirnim pregledom svih istraživanja primećuje se da raste broj opština sa usvojenom strategijom, ali opada broj onih koji imaju važeći dokument. Razlog ovakvog stanja je taj što kada istekne važnost strategije, opština/grad u najvećem broju slučajeva ne radi reviziju, ne izrađuje i ne usvaja novu.

Uočavaju se i problemi koliko se ovi planovi zaista sprovode i ostvaruju, da li postoje izveštaji o njihovom sprovođenju, koliko je javnost suštinski učestvovala u njihovoj izradi i koliko su građani informisani o postojanju i značaju ovih planova, što može biti tema nekog narednog istraživanja.

Program zaštite prirode ima samo jedna opština u Srbiji

Od 2009. godine opštine i gradovi imali su propisanu obavezu da donose i posebne programe zaštite prirode. Ova obaveza je ukinuta 2021. godine, kada je izmenama Zakona propisano da se donose mere zaštite prirode u okviru drugih planskih dokumenata. U periodu kada je to bilo obavezno, jedino je Opština Ljubovija 2013. godine donela LOKALNI AKCIONI PLAN ZA BIODIVERZITET.

Pregledom 42 javno dostupna dokumenta (LEAP, PZŽS), utvrdili smo da samo njih 22 SADRŽI POGLAVLjE ZAŠTITE PRIRODE sa opisom stanja i ciljevima, dok kod 20 njih ovo poglavlje potpuno izostaje, ili je slabo obrađeno, ili nema ciljeva zaštite prirode. U nekoliko slučajeva, na primer u programu Grada Novog Sada, navedeno je da će se „ciljevi zaštite prirode definisati u Programu zaštite prirode“, što se nije ostvarilo, kada se uzme u obzir da je ovakav program usvojila samo Opština Ljubovija.

O metodologiji istraživanja

Uradili smo tri istraživanja na temu postojanja i rokova važnosti lokalnih programa i strategija zaštite životne sredine, i to 2011, 2014. i 2023. godine. Od svih 145 opština i gradova u centralnoj Srbiji i AP Vojvodini, zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja tražili smo sledeće dokumente: Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP), ili lokalni Program zaštite životne sredine (PZŽS), ili Zelenu agendu (ZA), a 2023. godine još i lokalni program za zaštitu prirode. Tražili smo da nam se dostavi usvojen dokument, ili link prema dokumentu na sajtu, ili broj službenog glasila gde je dokument javno objavljen. Pored odgovora koje smo dobili, za potvrdu postojanja dokumenata pretraživali smo sajtove opština i gradova, tražeći dokumente ili njihovo pominjanje u drugim dokumentima.

Izrada ovog izveštaja omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta “Zajedno za životnu sredinu”, koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ). Sadržaj izveštaja isključivo je odgovornost ekološkog centra Stanište i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD-a, BOŠ-a ili ostalih partnera na projektu.

Scroll to Top