Prihodi Fonda za šume AP Vojvodine su više nego nedovoljni za opsežnije pošumljavanje. Čak i ta ograničena sredstva troše se najviše na aktivnosti koje nisu u vezi sa pošumljavanjem. Postoji niz problema zbog kojih se više novca ne bi moglo potrošiti ni kada bi se tako nešto planiralo.
Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istraživala je kako se i koliko finansiralo pošumljavanje u AP Vojvodini u poslednjih 7 godina, na pokrajinskom i lokalnom nivou. Pre svega, kroz primenu Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji propisuju nadležnosti za pošumljavanje i podizanje zaštitnih pojaseva. Rezultati ukazuju da je Fond za šume APV, kao osnovni instrument, u priličnoj meri nefunkcionalan za rešavanje problema nedovoljne šumovitosti.
Zakon o šumama propisuje naknade za korišćenje i za promenu namene šuma, koje su 70% prihod pokrajinskog, a 30% budžeta opština i gradova. Prihodi od ovih naknada koriste se kroz fondove za šume. Pokrajinski fond osnovan je 2010. godine „u cilju finansiranja očuvanja, zaštite i unapređivanja stanja postojećih i podizanja novih šuma“ (član 2. Odluke o obrazovanju Fonda). Uvidom u godišnje programe i izveštaje Fonda, uočava se nekoliko problema.
U poređenju sa potrebama, sredstva Fonda su izrazito nedovoljna. Tako su u poslednjih sedam godina (2014-2020) prihodi od namenskih naknada bili oko 666 miliona dinara, dok su rashodi bili oko 653 miliona dinara. Da bi se postigli ciljevi pošumljavanja, neohodno je da se, osim prihoda od naknada, u fond u značajnom iznosu dodaju i budžetski prihodi iz drugih, nenamenskih izvora.
Veći problem je što se od tako nedovoljnih iznosa premalo izdvaja za pošumljavanje, dok se najviše novca troši za izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost korišćenja šuma. U periodu 2016-2020, na izgradnju šumskih puteva trošeno je između 50 i 75 odsto ukupnih godišnjih sredstava Fonda, dok je za novo pošumljavanje trošeno samo između 2 i 15 odsto.
Primetno je da se za pošumljavanje sve manje novca planira, a još manje od toga izvrši. Od 62 miliona dinara (402 hektara) planiranih u 2016. godini, preko 11,8 miliona dinara (95 hektara) u 2018. godini, došlo se do ekstremnog slučaja u 2020. godini, kada su rebalansom budžeta iz programa Fonda izbrisana sva sredstva za pošumljavanje, osim ranije ugovorenih obaveza. Tako je nastala apsurdna situacija da u fondu za šume nema para za pošumljavanje.
Prostornim planom AP Vojvodine, koji je usvojen za period 2011–2020. godine, pošumljavanje je planirano na 1200 hektara godišnje, kao i osnivanje zaštitnih pojaseva na 800 km godišnje. Ovim radovima bilo je planirano da se do 2021. godine šumovitost Vojvodine poveća za 20.000 hektara novih šuma, što nije postignuto.
Postoji još niz problema koji pošumljavanje ograničavaju ili onemogućavaju, tako da se ne bi moglo više novca potrošiti ni kada bi se znatno više planiralo. To su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, zatim nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, nedostatak i broja i kvaliteta sadnica, problemi u rasadnicima, itd. Treba navesti i pošumljavanje ekološki manje vrednim vrstama i „plantažno šumarstvo“ klonskim vrstama. I ovakve površine se statistički vode kao šume, iako se radi o poljoprivrednoj proizvodnji za potrebe drvne industrije.
Mrežu „Pošumimo Vojvodinu“ je u januaru 2020. godine osnovalo 24 udruženja i pokreta građana. Mreža deluje na povećanju uticaja javnosti na donosioce odluka, zatim na razvijanju svesti o važnosti očuvanja šuma i pošumljavanja na zaštitu prirode, poljoprivredu, ekonomiju, te na medijskoj vidljivosti činjenica i problema u vezi pošumljavanja, kao i načina za njihovo rešavanje.
Jasno je da u Fondu za šume AP Vojvodine postoje veliki problemi koji ga čine nedovoljno funkcionalnim i nedelotvornim za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je osnovan. Na osnovu ovih saznanja, ali i drugih podataka, Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ ubrzo će uraditi i javno organima vlasti uputiti predloge i preporuke za pravne i institucionalne izmene, u cilju poboljšanja stanja.
Široj javnosti poznate su činjenice o uticaju šuma na zdravlje i blagostanje ljudi, njihovoj važnosti za zaštitu od suša i poplava, kvalitet vazduha i zemljišta, veće prinose u poljoprivredi, i druge pogodnosti. Takođe je poznato da je AP Vojvodina jedna od najmanje pošumljenih regija Evrope, koja zbog nedostatka šuma trpi štete i izgubljene dobiti merene desetinama, možda i stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje saznanje da vlasti zanemaruju pošumljavanje u dugom periodu vremena.
Izvor i fotografija: staniste.org.rs