Vesti

Ovim protestom su izraženi stavovi o negativnom upravljanju zaštićenim područjima prirode od strane nadležnih institucija i donosilaca odluka. Šume Fruške gore se i dalje besomučno seku, korupcija i ilegalne šumarske aktivnosti dostižu kulminaciju. Uzurpatori tajkuni i investitori uživaju zaštitu, ispunjavaju im se želje na štetu prirodnih dobara i zajedničkih interesa. Pokrajinska vlada već više od […]

Šume imaju brojne funkcije, ali tri osnovne, koje najčešće srećemo u zvaničnim šumarskim dokumentima su ekonomska, ekološka i socijalna. U osnovama gazdovanja šumama, ove funkcije se navode upravo ovim redom. Ekonomska isplativost, kao i ekološka i socijalna prihvatljivost su termini tradicionalnog pristupa u kojem su šume prvenstveno resursi za ekploataciju. Ovaj pristup, nažalost, danas u

Ko svakodnevno uništava Frušku Goru? Ko upravlja Nacionalnim parkom prirode i proteruje ptice i životinje? Da li je Fruška Gora postala nečije privatno vlasništvo? Ko je drvoseča koji sprovodi teror nad prirodom i ko mu pomaže? Zašto nadležni organi ćute i šta kriju? I na kraju, može li se ovaj horor sprečiti? Saznajte odgovore na

Dok šumari odbacuju navode da postoji prekomerna seča šuma na Fruškoj gori i govore da je ona neophodna kako bi stare šume zamenile novima, ekolozi smatraju da se time ugrožavaju vrste koje su svoja staništa upravo imale u starim deblima. Za to vreme Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” posao seče šuma daje firmi koja

Rezultati istraživanja mreže „Pošumimo Vojvodinu“ ukazuju da šumski rasadnici u Vojvodini ne mogu proizvesti dovoljan broj kvalitetnih, raznovrsnih, ekološki vrednih sadnica za značajnija pošumljavanja. Prema poslednjim javno dostupnim podacima Uprave za šume iz 2014. godine, od 56 pravnih lica koja su u Srbiji registrovala delatnost šumskih rasadnika, njih 23 se nalazi u AP Vojvodini. Kako

Šume imaju brojne funkcije, ali tri osnovne, koje najčešće srećemo u zvaničnim šumarskim dokumentima su ekonomska, ekološka i socijalna. U osnovama gazdovanja šumama, ove funkcije se navode upravo ovim redom. Ekonomska isplativost, kao i ekološka i socijalna prihvatljivost su termini tradicionalnog pristupa u kojem su šume prvenstveno resursi za ekploataciju. Ovaj pristup, nažalost, danas u

Prihodi Fonda za šume AP Vojvodine su više nego nedovoljni za opsežnije pošumljavanje. Čak i ta ograničena sredstva troše se najviše na aktivnosti koje nisu u vezi sa pošumljavanjem. Postoji niz problema zbog kojih se više novca ne bi moglo potrošiti ni kada bi se tako nešto planiralo. Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istraživala je kako se

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ poziva ekološka i srodna udruženja građana i pokrete, pojedince i institucije, na javno predstavljanje rezultata istraživanja o stanju finansiranja pošumljavanja u AP Vojvodini. Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ sprovela je istraživanje o stanju finansiranja pošumljavanja u AP Vojvodinina pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i o stanju i potrebama šumskih rasadnika. Rezultate želimo da predstavimo

Sredstva Fonda za šume AP Vojvodine su u poređenju sa potrebama nedovoljna. I to malo novca za ovu svrhu troši se nenamenski. Ovo je pokazalo istraživanje Mreže „Pošumimo Vojvodinu“ koje se fokusiralo na finansiranje pošumljavanja u pokrajini u poslednjih sedam godina. Rezultati ukazuju da je Fond za šume APV, kao osnovni instrument, u priličnoj meri nefunkcionalan za

Jedan od najvećih pobornika za očuvanje prirodnih šuma još uvek je japanski botaničar Akira Mijavaki, premda je već zagazio u devetu deceniju. Mijavaki je, nakon dugogodišnjeg proučavanja prirodnih šuma, otkrio da šume u umerenom pojasu treba da se sastoje od pretežno listopadnih vrsta, dok je četinarima mesto na nepristupačnim predelima za ekstremnim uslovima, kao što su visoke planine.