Da li će nas vetrovi oduvati

Klima i život u gradu

Videli smo i osetili na svojoj koži razornu moć olujnih nevremena ekstremnih jačina. Da se na njih moramo navikavati to je valjda sada svima jasno. Posledice klimatskih poremećaja su za dobar deo ljudi bile tamo negde daleko, u sferi “nije kod mene i ne tiče me se”, a celokupna tematika teorija i priča dokonih ljudi.  I upravo takvo poimanje u široj javnosti i narativ raznih teorija zavera, išli su na ruku vršiocima vlasti. Grad Novi Sad ne da nije spreman za klimatske poremećaje u smislu ublažavanja negativnih efekata i adaptiranja urbanih uslovi života, već imamo suprotnu situaciju. Grad nam je sa svim planskim dokumentima i usvojenim GUP 2030. zapravo “spreman” za nastavak  urbanističkog ubijanja, uvećavanje klimatskog pakla i sve nehumanije uslove života. Investitorskim urbanizmom je zacrtano napredovanje u povećavanju gradske temperature putem dodatnog asfalta, betona, stakla, čelika, plastike i svih drugih materijala od kojeg se prave stambeno poslovni kompleksi. U njemu zelene površini su samo neke nužno ucrtane zelene linije, takozvano linijsko zelenilo, usamljena stable u nekom nizu između dva parčeta betona. 

Olujni vetar je samo u Novom Sadu porušio preko 1.000 stabala odraslog i mladog drveća.  Na području od Novog Sada uz levu i desnu obalu Dunav pa do granice sa Hrvatskom, plantaže klonskih topola su pokošene. Na Fruškoj gori stradale su i autohtone vrste drveća u onim delovima šuma u kojima su šumski sklopovi poremećeni zbog prekomernih seča koje se sprovode poslednjih 10ak godina. Građani su pretrpeli materijalnu štetu na svojoj imovini, a stradali su i objekti javne namene kao što su škole, vrtići, ambulante i drugi. Nažalost imamo i prve ljudske žrtve.

Situacija sa vetrolomima u šumama u prvi plan stavlja temu načina gazdovanja šumama. Posečene autohtone šume uz Dunav i druge reke u Vojvodini da bi se podizale plantaže klonske topole, govori o tome koliko se neodgovorno upravlja šumama jer je prioritet kratkoročna dobit, a dugoročno imamo velike gubitke, jer se devastiraju prirodne šume koje imaju najveću otpornost na klimatske oscilacije. Potreban je zaokret u načinu upravljanja šumama, a to osim zaustavljanja intenzivnih seča šuma i otpočinjanja intenzivnog pošumljavanja, znači i pokretanje projekata konverzije i restauracija ritskih šuma sa autohtonim vrstama. Za početak bar na ovim šumskim područjima na kojima imamo velike vetrolome klonskih topola koje se plantažno gaje.

Klimatska odgovornost i javni interes

Klimatski poremećaji usled globalnog zagrevanja planete nisu viši teorijsko zamajavanje naučnika, ekologa,  izmanipulisanih ili dokonih ekoloških aktivista. Klimatske promene su stvarnost koju živimo. Grad nam je postao stanište sa velikim rizicima za zdravlje, za život i za imovinu. I to smo svi doživeli u realnom vremenu i prostoru.

Vreme je da donosioci odluka konačno prihvate svoju odgovornost za život građana u Novom Sadu, a situacija je manje više ista u svim gradovima i opštinama Srbije. Novac se mora ulagati u sve ono što u gradovima utiče na smanjenje zagrevanja, na smanjenje efekata toplotnih ostrva i efekata rerne. Ne treba velika pamet da se zaključi da moraju biti prioritetna ulaganja u kvalitetne zelene površine. Pamet velika ne, ali velika politička volja i još bitnije, aktivna rešenost da se radi odmah, da.  Mora se prestati sa besmislenim rekonstrukcijama javnih prostora, trgova  nakon kojih dobijemo još više betona sa zelenilom i drvcima u žardinjerama, a  vrhunac nerazuma i licemerja su  performansi sa pokretnim šumama u sanducima.

Odluke vršioca vlasti moraju  istinski da sadrže javni interes, a ne interes investitora, tajkuna i oligarhije čiji politički stožer je vladajuća stranka. Odluke u javnom interesu moraju da sadrže sad i odmah uklanjanje betona, otvaranje zemljanih i travnatih površina i sadnju drveća. Ali ne samo linijskog zelenila, već podizanje skupine raznovrsnog drveća, stvaranje malih i velikih parkova, stvaranje park šuma i urbanih šuma. Bez njih nam života u Gradu zaista nema.

Urbanisti bi morali koliko već sutra da stave GUP NS 2030. kao i sve usvojene PDR-ove na sto i da krenu sa revidiranjem u korist zelenih površina. Stambeno-poslovni objekti i opštegradaki centri nisu više potrebni našem Gradu. Vršioci vlasti moraju da stimulišu razvoj humanog i kvalitetnog porodičnog stanovanje u Gradu,  a ne da udovoljavaju investitorima koji se enormno bogate na kvadratnim metrima i na uništavanju urbanog prostora i njegovoj favelizaciji. Život u gradu u kojem je zapuštena osnovna infrastruktura, u kojem je betonizacija prostora i ugušćavanje objekata eksplodiralo, nije više moguć bez posledica po sam biološki život.

Šume i urbani prostor

Kad su u pitanju šume, odnosno višegodišnje uništavanje i seča  šuma u gradskim i prigradskim područjima, mora se napomenuti da Grad Novi Sad nema plan pošumljavanja. U poslednjih 9 godina Novi Sad konstantno prihoduje od seče šuma i prenamene šumskog zemljišta u građevinsko, a niti jedan dinar nije planiran niti potrošen za podizanje novih šuma.

Razvoj našeg Grada ne sme više nikada biti izražavan metrima kvadratnim stambeno-poslovnih objekata već metrima i hektarima zelenila i parkovskih prostora, koji bi trebalo da budu dostupni građanima na 5 minuta hoda od mesta stanovanja. Vršioci vlasti moraju pokazati ozbiljnost i odgovornost ne samo u planiranju Grada kroz osnovna planska dokumenta, već moraju sad odmah da pokažu političku volju i rešenost da to urade. A to znači, naprimer, da odustanu od Plana detaljne regulacije prostora bivšeg Brodogradilišta koji se radi po nalogu i o trošku kompanije „Uni Galens“. PDR treba da bude urađen u skladu sa javnim interesom i da ga finansira Grad, a on treba da nam da detaljnu regulaciju tog područja sa namenom zelene površine sa  sportsko-rekreativnim sadržajem i restauracijom Dunavca i Šodroša u funkciji obnavljanja ritskih šuma i plavnog područja.

Krajnje je vreme za pametnu i poštenu politiku upravljanja urbanim prostorima jer to je jedini ispravan odgovor na klimatsku krizu. Već kasnimo prilično  i zato danas nažalost, nekoliko dana posle oluje naš Grad ima preko hiljadu stabala manje. Na potezu je vlast: da povuče GUP 2030, da revidira sve PDR-ove i pripremi Plan i projekat sadnje hiljade stabala za jesen.

Dragana Arsić, ekološka aktivistkinja
Odbranimo šume Fruške gore
Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad