Fotografija: Mina Delić
Sudbina nacionalnih parkova
Tragom vesti o planu transformacije nacionalnih parkova Srbije u ad/doo.
Prirodna dobra od javnog značaja ili prirodni plen od privatnog značaja
Pre nekoliko dana Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu države. Na listi javnih preduzeća koja su planirana za transformaciju našli su se i nacionalni parkovi.
Generalno uzevši transformacija u ad i doo ne znači nužno lošu stvar. To je model razdvojenosti vlasništva od upravljanja i sa aspekta efikasnosti ovakav model se pokazao najboljim do sada u svetu. Naravno, u uređenim državama sa nezavisnim i jakim institucijama gde se ne kadrira partijski. Radi se o modelu profesionalizacije upravljanja koja je osnov za uspostavljanje odgovornog, kompetentnog i uspešnog upravljanja shodno svrsi i ciljevima postojanja pravnog subjekta.
Sudbina prirodnih dobara
Nakon transformacije, ne mora uopšte da dođe do privatizacije ili ulaska privatnog kapitala u bilo kom %, već država može i dalje da bude 100% vlasnik. Izuzetno je bitno da se ne sme dozvoliti da prirodna dobra, šume, vode, nacionalni parkovi budu niti privatizovani, niti u bilo kom procentu prodati. Npr. u Hrvatskoj JP Hrvatske šume su postale d.o.o. još 2002. i u državnom su vlasništvu 100%, jer je strateško opredeljenje da šume kao prirodna dobra i resursu ne mogu biti privatizovani.
Ovde odmah iskače suštinsko pitanje, a to je pitanje strateškog opredeljenja države i politička volja naših sadašnjih donosilaca odluka i zakonodavaca. Srbija još uvek nema strategiju zaštite prirode, ni strategiju razvoja šumarstva i to nam govori o naopakom redosledu koraka.
Redosled koraka i prikriveni interesi
Ovaj naopaki redosled koraka rađa opravdanu sumnju da je stavljanje nacionalnih parkova na listu za transformaciju najblaže rečeno pogrešan potez i da je vrlo opravdana sumnja da nisu ni čista posla, ni čiste namere. A moguće je i da se prosto radi o krajnje nekompetentnom planiranju transformacije nacionalnih parkova. Da li se u ovakvom Predlogu zakona reflektuje snaga lobista vlasnika raznih kapitala i eksploatacionih interese, ili je u pitanju „greška“ to možemo samo da nagađamo.
Ključno je da se ovakva transformacija nacionalnih parkova ne sme dozvoliti iz razloga što priroda mora imati i dalje status prirodnog dobra od javnog, nacionalnog značaja i stoga bi nacionalni parkovi trebalo da se transformišu u javne ustanove koje će imati profesionalno upravljanje.
Trebalo bi se ugledati na primere dobre prakse u okruženju, pa su tako u Hrvatskoj nacionalni parkovi konsituisani kao ustanove.
Prvo doneti novi Zakon o zaštiti prirode
Takođe, bitna stvar je da se mora prvo doneti potpuno novi Zakon o zaštiti prirode. To je jedino ispravan redosled koraka. Postojećim zakonom upravljanje nacionalnim parkovima se poverava javnim preduzećima tako da trenutno imamo i zakonsko nesaglasje.
Novim Zakonom o zaštiti prirode moraju se postaviti novi regulatorni temelji zaštite prirode koji će biti efektivno primenjivani u praksi i u kojem ćemo imati utvrđeno da su nacionalni parkovi ustanove od javnog značaja.
Profesionalni, kompetentni i nepartijski način upravljanja je od suštinskog značaja u svakoj transformaciji, pa i u o transformaciji iz javnog preduzeća u javnu ustanovu.
Dragana Arsić
Odbranimo šume Fruške gore
Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad