Kako do više šuma u Vojvodini
Šume se lako obećaju, a teško podižu
Kao jedna od najobešumljenijih regija u Evropi (manje šuma ima samo Island i Holandija), Vojvodina sa ispod 7% šumovitosti je već identifikovana kao crvena tačka Evrope koja trpi i još više će trpeti negativne posledice klimatskih promena. Nedostaju joj šumski zasadi, šumski pojasevi uz puteve, njive, reke, kanale, uz sela, opštine i gradove. Da li joj nedostaje baš 170.000ha sa koliko se barata kad se govori o standardima šumovitosti ili ne, manje je važno od činjenice da se planovi seča šuma vrlo lako realizuju i zato ne postoje nikakve prepreke (osim eventualno manjak sekača), a da se u isto vreme planovi pošumljavanja niti sačinjavaju, pa samim tim nove šume i nove šumske pojaseve ni ne dobijamo. Ova dosadašnja praksa je neodržava.
Da klimatske promene nisu nikakva apstraktna, izmišljena kategorija koja je trendovski u fokusu, već stvarnost koju živimo, uverili smo ove godine preko dramatačnih peščanih i razornih superćelijskih oluja koje su protutnjale Vojvodinom. One su ostavile veliku materijalnu štetu iza sebe, hiljade hektara šumskih vetroloma i hiljade i hiljade stabala drveća isčušpanih iz korena, a nažalost uzele i ljudske živote.
U ovakvoj situaciji ključne i reče i aktivnosti bi morale biti pošumljavanje, reforestacija, sanacija, revitalizacija, rekultivacija. Ne postoji alternativa ovim aktivnostima u borbi za ublažavanje posledica klimatske krize koja ubrzano kulminira.
Mreža Pošumimo Vojvodinu je tokom 2021. i 2022. godine sprovela istraživanje kako i koliko se sprovodi pošumljavanje u Vojvodini kroz primenu Zakona o o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu (u delu nadležnosti za poljozaštitne pojaseve). Istraživano je kako se troši novac iz pokrajinskog fonda za šume koji se puni od naknade za seču postojećih šuma i prenamene šumskog zemljišta.
Na osnovu dobijenih rezultati istraživanja uzvedeni su glavni zaključci:
- U lokalnim i pokrajinskim prostornim planovima cilj povećanja šumovitosti izražen je ili u zanemarljivom procentu povećanja ili uopšte nije izražen.
- Fond za šume APV je potpuno nedelotvoran, prikupljena sredstva su nedovoljna, a oko 70% novca u poslednjih 8 godina je potrošeno na podizanje šumskih puteva, samo 10% na nove šumske zasade, a ostatak je potrošen nenamenski.
- Opštine i gradovi u AP Vojvodini nemaju ni godišnje programe pošumljavanja, ni višegodišnje planove pošumljavanja, ni fondove za šume.
- Imamo “nedostatak” zemljišta za pošumljavanje po rečima nadležnih institucija i organa vlasti u lokalu i Pokrajini, jer raspoloživo državno poljoprivredno zemljište opštine i gradovi radije izdaju u zakup zbog ubiranja brzog prihoda.
- Postojeća naknada za prenamenu poljoprivrednog u šumsko zemljište deluje destimulativno na vlasnike koji žele da konkurišu za sredstva iz fonda, pa se fondovska sredstva ni ne utroše, jer nema prijava na konkursu za pošumljavanje
- Najveći upravljač postojećim državnim šumama u APV JP “Vojvodinašume”, posluje na nivou prostereprodukcije, a to je posledica situacije što su u proteklih nekoliko decenija za potrebe drvne industrije posečene autohtone šume uz Dunav, Tisu, Tamiš i kanalasku mrežu i zamenjene su zasadima klonskih topola koje se gaje kao tehničko drvo.
Uloga civilnog društva – šta mi možemo da uradimo?
Zagovaračka kampanja i kako da nas donosioci odluka čuju
U proteklih nekoliko meseci razgovarali smo sa predstavnicima lokalnih ekoloških udruženja o značaju šuma generalno, a posebno u svetlu klimatskih promena. Razgovarili smo sa ciljem pokretanja konkretnih institucionalnih aktivnosti u opštinama kroz dijalog sa donosiocima odluka, kojima bi početni impuls dala lokalna ekološka udruženja.
Pokretanje konkretnih aktivnosti od strane donosilaca odluka u rešavanje niske pošumljenosti u Vojvodini je ključna aktivnost , a ključnu ulogu kada su organi vlasti pasivni, nezainteresovani, ili sa nedovoljno kapaciteta, ima upravo lokalna zajednica sa svojim aktivnim, kritičkim i zagovaračkim pristupom. Teme od zajedničkog interesa se moraju nametnuti donosiocima odluka kao prioritet, nema drugog rešenja. A šume zajedno sa vodom, vazduhom i zemljom kao osnovom života, jesu prioritet i od opšteg značaja.
Vetrolomi su pokazali koliko je situacija sa šumama ekstremno nepovoljna u Vojvodini i da je to sad već alarmantno stanje po pitanju elementarnih uslova za život ljudi, po pitanju otpornosti na klimatke promene, ali i po pitanju opstanka i održivosti poljoprivrede zbog posečenih vetrozaštitnih pojaseva i pogubnog delovanja eolske erozije. Prognoza stručnjaka je da će Vojvodina za par decenija ostati bez humusnog sloja, a to je onda ne agrarna pustinja, već prava pustinja.
Upravo iz tog razloga obešumljenost Vojvodine je nacionalni problem, a podizanje šumskih zasada i šumskih pojaseva uz njive, puteve, reke, kanale i naselja bi trebalo da bude projekat od nacionalnog značaja.
“Pošumimo Vrbas, Temerin i Sečanj”
Inicijativa građana za unapređenje politike pošumljavanja u AP Vojvodini
Predstavnici Mreže Pošumimo Vojvodinu su zato razgovarali sa članovima udruženja, aktivistima, poljoprivrednicima, pčelarima, sa svima onima koji su zainteresovani i koji su spremni da utiču da se donosioci odluka probude i donesu lokalne planove pošumljavanja. Naravno sa akcionim planovima koji će biti obavezujući za realizaciju, jer bez njih će se samo i dalje pričati priče i obećavati šume.
Radionice su održane u Vrbasu 01.06. sa udruženjem “Ekološki pokret Vrbasa”, u Temerinu 03.6. sa “Ekološka inicijativa Temerin” i u Sečnju 05.09.2023. sa udruženjem “Eko Sečanj”.
Dejan Maksimović iz udruženja Ekološki centar Stanište i Dragana Arsić iz Udruženja za zaštitu šuma su prezentovali rezultate istraživanja i ideje i inicijative kako pokrenuti i lokalnu zajednicu i lokalne donosioce odluke. Stručnjaci, prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta i Alen KIš, inžinjer šumarstva iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, su upotpunili radionice svojim stručnim izlaganjima o značaju šuma i agrošumskih zasada za ublažavanje negativnih posledica klimatskih promena, za očuvanje zdrave životne sredine, biodivreziteta i za sprečavanje degradiranja zemljišta.
Sve tri lokalne zajednice su učestvovale u prikupljanju potpisa za Peticiju Mreže Pošumimo Vovodine, pa smo okupljene građane iznova upoznali sa njom. Ona je sprovedene tokom janura i februara 2023. i ima sledeće zahteve:
- Izmene Zakona o šumama kojim se obavezuju LJS da urade višegodišnje planove pošumljavanja.
- Izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, propisivanje obaveze da JLS izdvoje procenat poljoprivrednog zemljišta za pošumljavanje i izmena odnos pripadnosti prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta sa 30:30:40 (RS:APV:JLS) na 10:50:40).
- Izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, ukidanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta radi pošumljavanja.
- Skupština AP Vojvodine, kao ovlašćeni predlagač, da podnese Narodnoj skupštini predloge za opisane izmene propisa.
- Izmene Odluke o obrazovanju Fonda za šume APV. Pokrajinska vlada da izmenema ove odluke uvede i obezbedi mehanizme učešće udruženja građana i javnosti u odlučivanju o sadržaju programa Fonda i načinu izveštavanja javnosti
Ključni zahtev lokalnih inicijativa
Zajednička inicijativa tri lokalne zajednice (Vrbas, Temerin i Sečanj) prema lokalnim vlastima u ove tri zajednice jeste zahtev da se u godišnji program Fonda za šume APV za 2024. godinu uvrsti sufinansiranje izrade lokalnih planova pošumljavanja. Cilj je da lokalne skupštine usvoje i upute inicijativu Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
U ovoj inicijativi će biti definisana obaveza da opštine i gradovi izrade planove pošumljavanja do određenog roka. Zatim da kroz izradu planova reše imovinske odnosi, izdvoje i i planiraju površine i vrste za pošumljavanje, odrede upravljače šume nakon sadnje, propišui mere nege i uzgoja, sa predmerom radova. I poslednje, da izradu ovih planova i kasnije njihovo sprovođenje bude sufinansirano iz Fonda za šume APV.
Zagovaranje ove inicijative, njeno prihvatanje i puna implementacija kroz dijalog sa donosiocima odluka je način kako da se donosioci odluka konkretno pozovu da rade u zajedničkom interesu. Takođe ovo je i prilika i mogućnost da lokalne ekološke inicijative istupe kao punopravni subjekat i partner, što sve zajedno gradi inkluzivno upravljanje pitanjima životne sredine koja je brementita brojnim problemima i izazovima.
Aktivnosti inicijative “Pošumimo Vrbas, Temerin i Sečanj” realizovane su uz podršku Fondacije Hajnrih Bel iz Beograda.
Dragana Arsić, ekološka aktivistkinja
Odbranimo šume Fruške gore
Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad
