Kao što neki znaju, a mnogi ne znaju šume na Fruškoj gori se seku na osnovu desetogodišnjih planova, tj. „Osnova gazdinskih jedinica“, a ove osnove su poslednji put urađene 2017. za sve gazdinske jedinice (i one u državnom vlasništvu i one koje su vraćene SPC). Ove osnove je uradila firma „Šuma plan“ iz Banjaluke. Osnove se rade na bazi inventure, a inventura se naravno ne vrši prebrojavanjem svih stabala već određenim aproksimativnim metodama.
U inventurama i načinu na koji se one rade (koliko se to radi kvalitetno i precizno) leži uvek i deo problema koji se kasnije pokazuje u godišnjim planovima i na terenu, jer se često dešava da stanje na terenu ne odgovara onom u planovima.
Ono što je jako interesantno i što sam analizirao je očekivana drvna masa u 2016. u odnosu na onu koja je utvrđena inventurom 2016. Očekivana se dobija zbirom drvne mase utvrđene inventurom 2006. uvećanom za prirast i umanjenom za prinos (seču) u prethodnom 10-godišnjem periodu.
Predmet analize su podaci o utvrđenoj ukupnoj drvnoj masi u m3, kao i podaci o drvnoj masi po određenim vrstama drveća koje su karakteristične i vrlo indikativne za ovu analizu.
Analiza obuhvata podatke samo iz onih GJ kod kojih su podaci iskazani posebno za šume koje su ostale u državnom posedu, jer ne možemo porediti „babe i žabe“ tj. površine iz 2006. pre restitucije i 2016. nakon restitucije. Dakle, uzete su samo GJ gde je to posebno iskazano.
U prilogu su tabele koje su poslužile za analizu, a evo nekih zanimljivih zaključaka:
- Ono što prvo jako „bode oči“ je nedozvoljena greška prethodnih planova koja za čak 3 od 8 GJ prelazi dozvoljenu toleranciju od 8%, te imamo da se za GJ „Gvozdenjak-Lice“ fulalo čitavih 12,5%. Šta nam ovo govori? Ovo nam govori da ili prethodna inventura nije bila dobra, ili ova aktuelna i to za veći broj GJ, a ne samo slučajno za jednu.
- Uvećanje O.T.L (zbirna vrsta „Ostali Tvrdi Lišćari“, tj. čitaj „nedefinisano ulavnom“, vrsta koja služi za „krpljenje planova“). Ono što je očigledno je da je ogromna razlika ove vrste u odnosu na očekivanu (skoro 300% više), pa samim tim i u odnosu na inventuru pre 10 godina što nam ukazuje na 3 moguća razloga:
- inventura iz 2006. je bila puno preciznija, jer su vrlo malo drvne mase ubacili u ovu kategoriju.
- inventura iz 2016. je morala da „pokrije“ velike manjkove nekih ključnih vrsta poput raznih hrastova, bukve i graba u ukupnoj masi.
- inventura iz 2016. je preko O.T.L. stvorila prostor za raznorazne akrobacije u raspodeli vrsta na terenu.
Možda nije ništa od ova 3 razloga, već neki četvrti ili peti, ko će to znati, ipak smo mi samo laici, ali PODACI DEBELO NISU U REDU i neki razlog mora da postoji.
Ne znam koliko ste na osnovu ovih podataka svesni značaja kvalitetne i precizne izrade OGJ, ali po meni je očigledno da tu nešto BAŠ nije u redu i da ovde neko nije dobro radio svoj posao. Ko je taj neko?
Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević
