Prirodne obnove šuma na Fruškoj gori – zašto je ovo jako važno?

Za početak vas sve molim za malo pažnje i malo više vremena neophodnog za čitanje, jer “Listen very carefully, I shall say this only once.”

Pre par godina sam radio analizu svih važećih osnova gazdovanja za sve gazdinske jedinice koje su na teritoriji NP Fruška gora, one koje pripadaju JPNPFG, kao i one koje su restitucijom vraćene crkvi.

Ono što sam izvukao kao ključni podatak je da će u 10-godišnjem periodu 80% drvne mase koja će se poseći biti iz „oplodnih seča“ tj. seča koje su u funkciji prirodnih obnova fruškogorskih šuma. Ove oplodne seče nisu naravno samo završne seče, već seče iz svih faza obnove. Ako izuzmemo osnovnu dilemu da li i koliko treba da se seče u NP Fruška gora, mora se reći da je zbog nekih budućih generacija nužno u određenoj meri obnoviti na prirodan način deo šuma koji je izdanačkog porekla (u ostalo ne zalazim).

Na Fruškoj gori se ovakve seče rade već decenijama i postoji puno površina gde su ovi procesi završeni i gde možemo videti krajnje rezultate, tj. da li su šume uspešno podmlađene ili ne. Ja vam prilažem neke od primera koje sam zabeležio prethodnih godina, a primera ima puno. Ono što se laički i subjektivno može zaključiti je da su ove obnove uglavnom neuspešne.

Da se mi ne bi gađali i nagađali (jer ništa ne znamo o svemu tome), ja bih da prvo vidimo šta kažu zakoni i to onaj glavni – Zakon o šumama. Kad su u pitanju obnove izdvojio bih sledeće:

Član 8. Značenje pojmova

• 13) Obnavljanje šuma jeste prirodni, veštački, odnosno kombinovani stručno vođeni postupak korišćenja postojeće šume i istovremenog podizanja nove mlade šume na istom prostoru i u određenom periodu.

Odlično, to je znači stručno vođen postupak u kom se nakon određenog perioda dobije mlada šuma. A šta kaže zakon u slučaju da sve ne ispadne baš kako treba? Evo šta kaže:

Član 16. Obaveza sanacije

1. Sopstvenik, odnosno korisnik šuma dužan je da izvrši sanaciju, i to: neobrasle površine nastale dejstvom prirodnih nepogoda (požar, vetar, sneg i slično); površine na kojoj nije uspelo podmlađivanje i pošumljavanje; površine na kojoj je izvršeno pustošenje – bespravna čista seča ili krčenje šuma ili bespravna seča retkih vrsta drveća.
2. Ako sopstvenik, odnosno korisnik šuma ne sprovede mere iz stava 1. ovog člana u roku predviđenom planskim dokumentom gazdovanja šumama ili sanacionim planom, te mere sprovodi Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, na teret sopstvenika, odnosno korisnika šuma.
3. Sanacija površine koja je oštećena dejstvom prirodnih nepogoda, a koja nije planirana planskim dokumentom gazdovanja šumama, vrši se na osnovu sanacionog plana.

Dakle, korisnik je samo u slučaju nepogode dužan da donese sanacioni plan, a u svim ostalim slučajevima sanacija se planira u redovnim planskim dokumentima i to kroz adekvatne uzgojne mere. U prevodu: ako se utvrdi da nije uspelo sanira se kroz redovno planiranje uzgojnim merama.

Ključna pitanja koja se postavljaju su:

• Koje su osobine površine na kojoj nije uspelo podmlađivanje?
• Šta je neuspešno podmlađivanje (ako potražite na internetu nećete naći definiciju ni uspešnog ni neuspešnog podmlađivanja)?
• Da li je uspešnost podmlađivanja šume samo jedna subjektivna ocena?
• Kada se ova ocena donosi?
• Ko je donosi?
• Na osnovu kojih kriterijuma?

Puno je ovo pitanja, a najbliže odgovore jedino možemo naći u „Opštim uputstvima za gazdovanje šumama Srbije“ iz 2019. godine. Tamo piše da se na površinama gde je završen proces prirodnog obnavljanja vrši popunjavanje nedovoljno obnovljenih sastojina u 2 slučaja:

1. Kada prirodno obnavljanje nije uspelo na površini većoj od 20% površine sastojine
2. Kada se javljaju neobnovljene površine veće od 20-30 ariPošto ne postoji nigde definicija, onda je ovo nešto najbliže kriterijumima koji definišu pojam „neuspešno podmlađivanje šume“.

U ovim istim „Opštim uputstvima za gazdovanje šumama Srbije“ dalje se navodi da se u ovim slučajevima nužno planiraju uzgojni radovi popunjavanja nedovoljno obnovljenih sastojina, i to ili sadnjom ili setvom „pod motiku“. Ne bih dalje ulazio u detalje samih mera (ako nekog interesuje može to i sam da pročita), ali ono što iz svega ovoga sledi je sledeće:

1. Korisnik šume, tj. u našem slučaju upravljač JPNPFG ima zakonsku obavezu da nakon završenog procesa prirodne obnove utvrdi da li je ona odrađena uspešno ili neuspešno i to po poznatim kriterijumima.
2. U svim slučajevima gde je upravljač utvrdio da obnova nije uspešna njegova zakonska obaveza je da za te površine predvidi u svojim planskim dokumentima i adekvatne uzgojne mere popunjavanja.
3. U svim slučajevima gde je od strane upravljača utvrđeno da je podmlađivanje bilo uspešno, a naknadno se utvrdi da to nije tačno upravljač mora da snosi propisane zakonske posledice, što naravno ne isključuje obavezu da se te površine ipak popune na način koji nalaže šumarska struka.

Šta kaže Zakon o šumama koje su kazne za prestupe ove vrste?

Član 111. ovo naziva „privrednim prestupom“ i propisuje novčanu kaznu od 300.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, a od 10.000 do 100.000 dinara za fizičko lice ako dozvoli ove (ne)radnje, tj. ako po stavu 10. „Ne izvrši sanaciju u skladu sa članom 16. stav 1. ovog zakona“ (saniranje neuspešnog podmlađivanja kao jedna od navedenih stavki).

Kao što se može videti iz svega navedenog, naš Zakon je odličan kada je ovo u pitanju i predvideo je kazne za nesavesne korisnike u slučajevima kada vrše neuspešne prirodne obnove šuma. Ono što je tragično je da se uprava našeg NPFG toliko trudi da sve ovo „sakrije pod tepih“ umesto da se suoči sa svojim zakonskim obavezama, ali i sa svojim obavezama „pravog domaćina“ koji ulaže u dobrobit svojih šuma i na najbolji način investira u njihovu budućnost jednim kvalitetnim i savesnim radom čiji su rezultat uspešno obnovljene mlade šume.

Navešću samo onaj jedan slikoviti primer lošeg upravljanja u ovim procesima koji je utvrđen prošle godine zahvaljujući upornosti Dragane Arsić i Dušana Tomića.

Setimo se samo septembra 2019. i inspekcijske prijave koju su Dragana i Dušan podneli za slučaj neuspešne prirodne obnove u GJ „Andrevlje-Testera-Hajdučki breg“. Po prijavi je izvršen inspekcijski nadzor koji je utvrdio sledeće:

• Seča obnove je završena 2017. godine
• Planskim dokumentima (planom gajenja) je predviđena sadnja bukve (upravljač je očigledno utvrdio da je obnavljanje neuspešno i prilagođava planove)
• Inspektor na licu mesta utvrđuje da je dominantna vrsta lipe, sa primesom javora, mleča i ostalih mekih lišćara. Skoro cela površina je obrasla kupinom i izdancima lipe iz panjeva, kao i nezadovoljavajući broj sadnica bukve.
• Inspektor nalaže uklanjanje kupina, izdanaka lipe i ponovnu sadnju bukve
• Par meseci kasnije upravljač izvodi sada već čuvenu marketinšku akciji poznatiju kao „Exit greenwashing blamaža“ i na ovom mestu sadi hrastove umesto bukve.

Ja sada vas pitam sledeće?

• Šta bi bilo da nije podneta prijava?
• Iako je podneta prijava da li je problem rešen kako je naložio inspektor?
• Da li je to danas primer uspešno obnovljene šume, ili smo i dalje tamo gde smo bili?

Ljudi moraju da shvate da je ovakvih primera neuspešnih prirodnih obnova na Fruškoj gori mnogo, za mnoge zna samo manji broj ljudi ponajviše planinari, jer se sve to dešava u unutrašnjosti Fruške gore gde je mala frekvencija posetilaca. Upravljač je još davno naučio lekciju na primeru one površine kod Zmajevca (gde je rađena obnova na velikoj površini kraj puta) da nije poželjno da baš svi u prolazu gledaju tu blamažu i da vide dimenzije štete, pa se vremenom preorijentisao na uglavnom zabačene površine koje nisu toliko „na oku“ posetilaca.

Šta je ono što možemo da uradimo?

Mi kao građani možemo npr. da angažujemo nezavisnog šumarskog stručnjaka koji bi sa nama obišao sve ove površine (kojih je mnogo) i utvrdio stvarnu uspešnost svake od tih prirodnih obnova, nije na nama da se bavimo ovim procenama. Za svaku površinu kod koje se utvrdi da nije uspešno podmlađena pokrenuli bi adekvatne zakonske radnje i procedure, a sve u cilju da odbranimo šume Fruške gore (jer to nam je u imenu), kao i u cilju da nateramo upravljača da savesno, domaćinski, kvalitetno, stručno i zakonski vrši svoju delatnost i upravlja šumama koje smo mu poverili.

Još jednom pozivam sve da se uključe u borbu za šume Fruške gore, jer je šteta koja se nanosi lošim prirodnim obnavljanjem nemerljiva i moraju se hitno prekinuti sve radnje koje dovode do ovakvih posledica.

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević